BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Страсти по мађарској нуклеарној централи

Страсти по мађарској нуклеарној централи
18.01.2014. год.


Споразуми које је у Москви потписао премијер Мађарске Виктор Орбан произвели су ефекат бомбе. Орбанови критичари говоре о продаји националних интереса иза леђа парламента и игнорисању правила ЕУ. Шеф администрације премијера Мађарске Јанош Лазар подвлачи да споразум са Русијом значи за земљу већу енергетску безбедност. Перипетије спора разматрао је наш коментатор Петар Искендеров.

Главни аргумент критичара не издржава проверу. Опозиција указује да је био прекршен став ЕУ да сваки државни пројекат, између осталог енергетски, треба да буде објављен на тендеру. Ипак у случају нуклеарне централе Пакш оваква норма, у крајњој линији формално, није прекршена. Јер дата нуклеарна централа је била изграђена још почетком 80-их година уз учешће совјетских стручњака, а саа је реч о опремању два енергетска блока уз четири већ постојећа.

Осим тога, одлуку о дограђивању нуклеарне централе парламент је донео још 2009. године, али за пет годиа ни једна страна компанија осим руске државне корпорације Росатом није предложила мађарској страни неопходно финансирање своје пријаве, мада у прелиминарном списку фигурирала је француска Арева, амерички Вестингхаус, као и компаније из Јапана и Јужне Кореје. На тај начин то што тендер није расписан није кривица владе, тим пре Русије.

Уз то руско-мађарска сарадња у енергетској области не ограничава се сфером нуклеарне енергетике. Крајем прошле године Орбанова влада је коначно потврдила учешће земље у пројекту изградње гасовода Јужни ток – без обзира на све покушаје ЕУ да убеди Будимпешту да одабере пројекат ЕУ Набуко. Према речима професора Краљевског колеџа у Лондону Андана Ватансевера, руски пројекат Северни и Јужни ток минилализују ризике за непрекидност испорука, а такође додају ликвидност тржишту. Сличан став је сасвим оправдан, истакао је у разговору за Глас Русије директор за међународне пројекте Института за националну стретегију Русије Јуриј Солозобов:

- Европи за излазак из рецесије потребне су непрекидне испоруке енергената по цени прихватљивој за ЕУ. И, наравно, у насталој ситуацији интересима европљана не одговара конфликт са Гаспромом.

Ипак критику је изазвала и чињеница да је Русија дала Мађарској кредит за довршавање нуклеарне централе Пакш од око 10 милијарди евра, што је омогућило опозицији да изјави како је премијер Орбан фактички продао Мађарску Русима.

Али реална економска корист за мађарску страну не изазива сумње. Како је саопштио руски председник Владимир Путин, преко 40% радова предвиђено је управо на мађарској страни. То ће значити да отприлике три милијарде долара биће усмерено за одржавање радних места у Мађарској, и само порески приливи у буџет ће изнети више од милијарду долара. Па и реална ситуација у билатералним односима Русије и Мађарске не даје основе за сличне оцене. Ови односи носе у целини избалансирани карактер, пошто кредитни споразум с Русијом има иза себе здраву економску основу. За разлику од кредитних споразума ЕУ са проблематичним земљама, где ни о каквом равноправном партнерству не може бити речи. Поред осталог, руска помоћ ће омогућити кабинету Орбана да настави да се бори против инфлације и смањи цене електричне енергије, које су 2013. већ пале за 20%.

Индикативно је на пример што Мађарска очигледно постаје заразна за друге земље чланице ЕУ – између осталог Бугарску. Министар иностраних послова ове земље Кристиан Вигенин ових дана је изјавио да сматра Русију стратешким партнером своје земље.

Петар Искендеров,



  • Извор
  • Глас Русије, © Коллаж: «Голос России»/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ


Украјински председник не жели да поремети већ отежану акцију мобилизације, изјавио је за лист локални посланик

Украјински главнокомандујући Александар Сирски признао је да су руске снаге постигле тактичке успехе у низу области у зони борбених дејстава.


У првом кварталу 2024. године фокус НИС-а био је на наставку и повећању обима инвестиционог циклуса започетог прошле године. Тако је у развојне пројекте инвестирано 10,5 милијарди динара, што...



Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА