Легализација полако, али сигурно побеђује

Државе стоје пред сложеним проблемом: како ликвидирати наркомафију, усмеривши новац од продаје марихуане у социјално значајне токове, и не допустити при томе маргинализацију друштва.

2011. године Глобална комисија за наркотичку политику, коју чине бивши и актуелни високи предтавници УН, препоручила је земљама у циљу борбе против промета наркотика да експериментишу са правним регулисањем примене неких видова нарктоика допустивих за могућу легализацију. Према подацима међународног комитета за контролу наркотика УН, у свету око 250 милиона људи користи наркотике, скоро десет милиона су овисници и милиони су укључени у узгој, производњу и растурање сировина или самих наркотичких препарата. Опијате садрже многи медицински препарати који изазивају навику, док употреба марихуане може да помогне да се реши проблем са мањим ризиком по здравље. Главни проблем за државе отсају мнгобројне криминалне групе којима иде на руку незаконито да производе и пласирају наркотике. Због забране марихуане на црном тржишту појављују се нови штетни хемијски аналози. Зато многе државе данас долазе до закључка да легализовати лаке наркотике економски и социјално је ефикасније.

Ускоро Француска може да попуни списак земаља које су легализовале лаке наркотике. Активна дискусија се тамо води одавно. Први корак је учињен – ускоро у апотекама земље ће се појавити лек на основу марихуане. Доказана је његова ефикасност у борби против мултипле склерозе и као средства за олакшавање болова онколошким болесницима. Од почетка године у америчкој држави Колорадо званично је дозвољено пушење марихуане. Ова држава је попунила списак од 20 држава Америке које су прогласиле легализацију.

Економска корист је очита. После отварања 24 продавнице марихуане у држави Колорадо за један дан њихова зарада је премашила два и по милиона долара. Експерти очекују да ће 2014. приходи од продаје марихуане у САД износити око 2,34 милијарде долара. Према мишљењу руског политиколога Сергеја Михејева, државе попуштају под притиском наркотичке субкултуре:

- Наркотичка револуција одавно се десила, од како су наркотици постали фактички део светске субкултуре, почев од 60-их и 70-их година двадесетог века. И када се појавила глобална наркомафија, тада се и десила светска наркотичка револуција. То што се дешава сада пре је повлачење државе у низу земаља пред притиском наркотичке револуције. Са једне стране наркотичка субкултура уводи већ сопствене појмове и вредности, а са друге држава се расипа у својој неспособности да контролише ове процесе.

Истовремено наркотичке супстанце увек су се користиле у медицинске сврхе. А у таквим земљама као што је Мексико, где је легализована употреба не само лаких, већ и тешких наркотика, сличне мере помажу властима да се супротстави организованом криминалу. Зато, сматра директор Института за стратешко планирање Александар Гусев, то није револуција, већ тражење излаза:

- Наркотици фактички од тренутка њиховог открића примењивали су се у медицинске сврхе и примењују их сада за озбиљно болесне. Држава, наравно, тежиће томе да се супротстави ширењу јаких наркотика, посебно међу омладином. Што се тиче легализације лаких наркотика, неке земље су већ кренуле тим путем, између осталог САД у појединим државама, Холандија. Овамо треба додати још земље Латинске Америке. У многим од њих лаки наркотици су легализовани, али ипак држава се тамо активно бори против наркобизниса.

Постојање наркотика у свету поставља државама социјални, економски и политички проблем истовремено. Зато она не може потпуно да препусти контролу процеса њиховог растурања. Биолошки наркотици делују на људе на разне начине. У већини случајева питање легализације се упире о вечито питање контроле и самоконтроле, као и у случају алкохола: уживање марихуане не треба да буде неконтролисано од стране оног дела друштва који није у стању да одговара за своје поступке и лако може да буде маргинализован.

Управо зато у многим земљама се иде путем медицинских препорука. У Немачкој, Британији, Белгији и низу других европских земаља дозвољено је гајити и користити конопљу по специјалним рецептима. Не сматра се кривичним делом и ношење мање количине траве. У Француској спреј који садржђи канабис продаваће се болесницима искључиво по рецепту лекара и како је речено у објашњењу француског Министарства здравља, у случају да друге методе усмерене на смањење патњи оболелог не буду ефикасне.

Ксенија Фокина,