Шћекић: Шта ће Сулејман Величанствени на Јавном сервису?

16.01.2014. год.

Продуцент агенције Ројтерс, Јакша Шћекић казао је да од 1993. године ради за стране медије и да не дијели проблеме својих колега новинара из земаља региона.

„Главни проблеми са којима се сусрећу новинари са ових простора су услови рада и ниске плате“, рекао је Шћекић агенцији МИНА.

Он је навео да се у раду страних медија не сусреће са проблемима објективности.

„Ту не морате да улазите у дилове са политичарима и да објашњавате због чега нешто пишете, не кажем ни да су страни медији идеални, али се запослени у њима сусрећу са много мањим притиском у свом раду, јер су то јаке организације које могу да одбију било какав притисак“, казао је Шћекић.

Према његовим ријечима, уврежено мишљење у региону је да власник неког медија може да креира његову политику.

„То у Ројтерсу није случај, већ власник агенције запосле професионалце који одговорно обављају свој посао“, казао је Шћекић.

Он је навео примјер магазина Њузвик када су власници покушали да утичу на уређивачку политику, али су у оба пута били одбијени од колегијума тог листа.

Шћекић је рекао да је у региону остала пракса из комунизма, и да политичари и даље сматрају да новинари треба да раде „друштвено-користан“ посао, на начин који одговара власти.

„Новинари и медији су под притиском да зараде, а најчешће се економски притисак повезује са политичким“, казао је он.

Шта ће Сулејман на Јавном сервису?

Шћекић је додао да је ситуацију у медијима у Србији лоша, и да у већини медија касне плате.

„Када се то има у виду тешко да ће млади људи опредјељивати за новинарство, јер је професија слабо плаћена и мало цијењена“, рекао је он.

Шћекић сматра да ће ситуација у медијима поправити када буде растао економски стандард друштава у региону.

„Како се ситуација буде мијењала на боље, тако ће и тензије у друштву опадати, а онда ће медији да дођу на право мјесто“, рекао је Шћекић.

Он је казао да Србији предстоји доношење неколико медијских закона које ће прије свега дефинисати позицију Јавног сервиса, што је, како је навео, актуелни проблем.

„Мислим да је позиција Јавног сервиса проблем и у Црној Гори. Примијетио сам да Јавни сервис емитује серију Сулејман Величанствени, што није његова функција, већ то треба да раде комерцијалне телевизије, јер то нијесу серије за Јавни сервис“, поручио је Шћекић.

Он је казао и да гледаност неког програма не мора да значи да је квалитетан.

„Јавни сервис не треба да буде најгледанија телевизија већ најквалитетнија, па и по цијену мањег рејтинга и гледаности“, рекао је Шћекић.

Приоритет теме организованог криминала и корупције

Приоритет за црногорске новинаре у наредном периоду треба да буду теме из области организованог криминала и корупције, оцијенио је новинар Хрватске радио-телевизије (ХРТ), Александар Станковић.

„Сва посткомунистичка друштва на Балкану су слична, и те теме организованог криминала и корупције нама намеће Европска унија, али су то области које се морају ријешити за добробит наших друштава“, казао је Станковић агенцији МИНА.

Он је рекао да се у Хрватској показало као добро што су медији отварали теме организованог криминала и корупције. „Све те теме су позитивно дјеловале на хрватско новинарство“.

Станковић је казао да су медији у региону више изложени економским, односно притисцима оглашивача у њима.

„Ту су у предности свакако јавни медији, јер ХРТ се 90 одсто финансира од претплате, а остатак новца скупља од маркетинга, тако да нам је лакше радити од осталих медија“, рекао је Станковић.

Политичари научили да ћуте

Он је казао да је у Хрватској и даље присутан политички притисак на медије, али смањеног интенизитета у односу на ранији период.

„Данас политичари највеће афере прешуткују, и тако неки случајеви падају у заборав. Многи политичари су то схватили да је најбоље да ништа не раде и да ће на мноштво тих афера резултирати на начин да се оне забораве“, рекао је Станковић.

Он сматра да је тешко наћи одговор на питање који је најбољи начин да се новинари одбране од економског или политичког притиска.

„Тешко је одговорити на то, јер су новинари замјењива роба, и увијек ће се наћи неко ко је спреман да ради по нечијем диктату, али иако је тешко то не значи да се не треба борити за новинарску аутономију, и да треба пристајати на диктате који се противе личном осјећају за морал“, рекао је Станковић, наводећи да је на сваком новинару да се покуша одупријети разним притисцима.

Он је оцијенио да је тренутно стање на пољу медијских слобода боље него раније.

„Данас не мораш ићи по мишљење за текст у Централни комитет, иако постоје други притисци, мислим да је стање боље. Слободни медији и могућност да се објави информација увијек ће постојати“, рекао је Станковић.

Он је подсјетио да су се у Хрватској неке афере откриле прије десет година, а тек данас добијају судски епилог.

Станковић је казао да је о аферама бившег хрватског премијера, Ива Санадера, лист Ферал Трибјун писао седам година прије његовог хапшења.

„Тада није политичке воље да се Санадер пошаље иза решетака и тек када је отишао са функције, државни тужилац је покренуо истрагу против бившег премијера Хрватске“, навео је Станковић.