BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Сочи-2014: Културни контекст спортског догађаја

Сочи-2014: Културни контекст спортског догађаја
13.01.2014. год.


Руско вече и Моцарт-гала, Ноћ у филмској опери и класични денсинг. А уз то и грузијски џез, шоу корејских бубњара и Црвени танго уругвајског певача. Све то обећава програм Седмог Међународног фестивала уметности који ће бити отворен у руском црноморском граду Сочију 6. фебруара, уочи старта 22. зимских Олимпијских игара.

Сочи се, поред спортиста, припрема да прими и скоро 5000 руских и страних уметника. Сви они су учесници културног програма Олимпијских игара. Они могу да се виде свуда: на 18 поздравних сцена по читавом граду, у Зимском театру, у Оргуљашкој сали. И наравно у грандиозном културном комплексу Галаксија који је направљен на Красној Пољани, у планини, на висини од пола километара надморске висине, тамо где ће бити одржана такмичења у многим олимпијским дисциплинама. Број предстојећих културних догађаја већ је израчунат. Први по значају у овом низу је традиционални Зимски фестивал уметности на челу са чувеним руским виолинистом и диригентом, амбасадором Олимпијаде-2014. у Сочију Јуријем Башметом, подвлачи заменик градоначелника Сочија Ирина Романец:

- Међународни фестивал уметности Јурија Башмета један је од 133 пројеката. Али вредност, упечатљивост, јединственост овог фестивала тешко је оценити речима. То је заиста један од најзначајнијих догађаја који се данас дешава у нашој земљи, не просто у нашем граду. Сочи је наша, сада већ смело можемо да кажемо, културна престоница. И ми данас видимо како се она развија, између осталог захваљујући фестивалу.

Први пут Јуриј Башмет је одржао Зимски фестивал у Сочију 2008. године, тачно годину дана пошто је град добио право организације зимске Олимпијаде. А од 2010. у Русији је старовао четворогодишњи федерални програм Културна олимпијада и фестивал Јурија Башмета у Сочију је постао незаобилазни симбол. Маестро истиче:

- Културни програм је врло важан. И ја, као никад, радујем се томе како се озбиљна пажња томе поклања. Са нестрпљењем очекујем сусрете, публику.

Ове године публика ће преживети праве потресе. Јер међу учесницима концерата су звезде светске опере Барбара Фритоли, Јен Бостриџ, Ервин Шрот. Звездани састав ће наступити на балетској вечери, представивши водеће солисте музичких позоришта Француске, Велике Британије, Холандије и Норвешке. Очекују се на фестивалу и светске премијере. Специјално за извођење у Сочију компонован је ораторијум Лејли и Меџнун. У њеној основи је древна источна легенда о трагичној љубави младића и девојке из посвађаних породица. То је Ромео и Јулија на арапски начин. Између осталог музику је компоновао израелски композитор Арман Амар, а изводе је певачи их 10 земаља Европе, Блиског Истока и Азије. Културни интернационализам на овогодишњем фестивалу Јурија Башмета је осетан. И то није случајно. Зато што нема ништа интернационалније од Олимпијаде, којој је посвећен фестивал уметности у Сочију.

Олимпијске игре су увек биле не само спорт. Још у Древној Грчкој упоредо са такмичењима атлета одржавали су се уметнички конкурси: писци и песници су јавно читали нова дела, а уметници и скулптори излагали своје творевине на градском тргу.

Олга Бугрова,



  • Извор
  • Глас Русије, фото: РИА Новости/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Пуковник Златан Црналић, један од преживјелих пилота који су оборени изнад Новог Травника у фебруару 1994. године, преминуо је данас у 61. години након краће и тешке болести


Предстојећи догађај ће разоткрити „немоћ“ Запада и неспособност да оконча сукоб у Украјини, изјавио је бивши руски председник

Слање НАТО трупа у Украјину могло би да изазове свеопшти нуклеарни рат, упозорио је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто


На редовном брифингу одржаном 3. маја 2024. године, званични представник МСП Русије Марија Захарова одговорила је на питање о предлогу резолуције ГС УН о Сребреници. Доносимо цео текст питања...

Кијеву недостаје оружје и мотивисани војници, али је мало вероватно да ће мировни преговори бити пре 2025. године, рекао је његов заменик шефа обавештајне службе за Тхе Ецономист


Будимпешта није била претплаћена на истополне бракове или рат са Русијом када је постала чланица, каже премијер


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА