Бродови на ваздушни јастук и проблем територијалног спора Кине и Јапана

У мају 2013. године Кина је добила од Украјине први десатни брод на ваздушни јастук пројекта 958 бизон. Укупно према уговору скопљеним са украјинском страном, кинеска флота је требало да добије 4 оваква брода. Брод Бизон је верна копија руског десантног брода пројекта 12322 Зубр. Појава Зубра у Кини пошто је експлоатација ових бродова у потпуности освојена, може да има важне последице по ситауцију у регионалним поморским и територијалним споровима.

Од 4 брода два ће бити склопљени према украјинској лиценци у Кини. Колико се зна, украјинци су предали кинеској страни, што отвара пут за потпуно за њихово потпуно копирање и неограничену производњу у кинеским предузећима без било каквог украјинског учешћа.

Ауторска права на брод припадала су руској страни, зато су украјинци унели у конструкцију незначајне промене и изјавили да граде брод по сасвим самосталном пројекту Бизон.

Украјинска армија и флота практично немају будућност: трошкови за њу износе мање од 1% унутшрањег бруто производа земље. Током свег постсовјетског времена они скоро да нису куповали нову технику и не планирају такве куповине. Фабрика Море у сваком случају требало је да оде из бизниса у сферу војне бродоградње, зато је без жаљења продала јефтини Кинезима сва знања и документацију која се тиче изградње тих бродова.

Појава Зуброва у Кини пошто експлоатација ових бродова буде потпуно усвојена може да има значајне последице са ситауцију у регионима поморских територијалних спорова. Зубр је највећи брод на ваздушном јастуку у свету, капацитет је 550 тона. Он може да носи значајну количину технике: три тенка или 10 оклопних транспортера и при томе да превози 140 десантних војника. Ако брод не вози тешку технику, број војника може да достигне 500 људи.

Главни проблем за бродове на ваздушни јастук је домет.  Због великих размера не може да плови далеко: приликом разних варијанти оптерећења десантом и горивом домет пловидбе може да достигне од 300 до 1000 наутичких миља. То омогућава да се у случај потребе изврши марш са опремљених кинеских база до већине спорних острва у Источном Кинеском и Јужном Кинеском мору брзином до 110 километара на сат и да се на ова острва пребаце значајне снаге.

Противник који користи обичне патролне бродове који имају 2-3 пута мању максималну брзину најервоватније не може на време да реагује на појаву кинеских бродова на ваздушни јастук у спорном региону. Брзина њиховог премештања максимално смањује време којим ће располагати противник за доношење одлуке. Фактички Кина ће добити могућност да тернутно заузме свако од спорних острва, која немају стални гарнизон, избацивши тамо значајне снаге, у случају потребе са тешким оружјем и техником, укључујући на пример средства ПВО и обалске одбране и инжењерску опрему.

Из тога не следи да Кина користи ове техничке могућности. Највероватније нови десатни бродови ће бити још један фактор јачања психолошког притиска на опоненте Кине који ће их приморати да уложе додатне напоре за тражење компромиса са Пекингом пред лицем очигледне кинеске војне надмоћи. Може се претпоставити да за достизање тог ефекта Кина ће надаље спроводити маневре уз учешће ових бродва у Јужном и Источном Кинеском мору.

Василиј Кашин,