Русија и Србија ће имати најјаче везе

Наш стални аутор, угледни руски балканолог, директор Цента за проучавање савремене балканске кризе Института за славистику РАН др Јелена Гускова резимира резултате 2013. година на Балкану.

- Година ће пре свега остати запамћена по оним процесима који су се дешавали на Косову и Метохији и свему што је са њима везано. Актуална влада Србије, поставивши задатак да постане пуноправни члан ЕУ, пристала је на услове које можемо да окарактеришемо као признање независности Косова. Мада формално на га није признала, фактички је јужна србска покрајина учињена самосталном јединицом. Тако да је 2013. година означена тешким преговорима Београда и Приштине и потписивањем Бриселског споразума и неуспешним покушајем да се спроведу избори у регионима Косова са већинским србским становништвом. Резултати су показали да Београд није у стању ни да утиче на ове процесе, ни да помаже даље србском становништву покрајине. Односи са суседима, мада су и успостављани, до данас се појављују тешкоће, између осталог са Хрватском. Није све у реду са Босном и Херцеговином: председник Србије је морао да моли опроштај за Сребреницу, пошто је то, између осталог, постало један од услова ступања у ЕУ. Уз све то, 2013. године изгубили смо две истакнуте личности. То је Борислав Милошевић, који је много учинио за Русију, и Јованка Броз, жена бившег председника Југославије Јосипа Броза Тита. И разуме се, не могу да не поменем међународни трибунал, који, нажалост, наставља свој рад и суди србским генералима, мада су они ратовали з ато да њихови суграђани могу да живе на својој територији. А влада Србије за њихово ослобађање чини врло мало, и они су практично препуштени сами себи.

Ипак, чак без обзира на тако жалосне резултате 2013. године, Јелена Гускова има наду у побољшање. И то је везано пре свега са јачњем веза са Русијом.

- Србија је наставила да се колеба између Истока и Запада, између испуњавања свих услова ЕУ и добрих односа са Русијом. И ови односи, треба рећи, сачувани су, чак у извесној мери побољшани су. Потписана је декларација о стратешком партнерству између наших земаља, споразум о испорукама гаса до 2021. године. Мало је напредовала и изградња Јужног тока, у Србији су почеле да се отварају руске банке, прорадио је мешовити комитет за трговину, економску и научно-техничку сарадњу. Русија планира да уложи у разне руско-српске пројекте више од 5 милијарди долара током наредне три године. Фактички реч је о реализацији уговора о реконструкцији српске железнице, сарадњи Росатома са нуклеарним институтом Винча у производњи радиофармацеутских лекара.

Жеље Јелене Гускове за наредну годину такође су оптимистичне. И то је везано такође са јачањем односа са Русијом.

- 2014. године хтела бих да пожелим Србима оптимизма. Верујем да ћемо успоставити такве јаке везе које ће довести до економског напретка Србије и јачања наше научне и културне сарадње. Знам да је Србима данас тешко и економски и психолошки због губитка Косова и политички, зато што је власт нестабилна. И мени се чини да у тој ситуацији може да нам помогне само оптимизам, то што не дижемо руке и трудимо се да уложимо све напоре да будућност Србије буде срећна.

Григориј Соколов,