Русија и Србија 2013. године: заједно против бомби, снегова и поплава

24. децембра авион Министарства за ванредне ситуације РФ пребацио је у србски град Ниш 25 тона хуманитарног терета, што је био логични завршетак плодотворне године сарадње међу нашим ресорима у 2013. години.

Пред микрофоном је помоћник министра, начелник сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије Предраг Марић.

- Ово је веома важна помоћ за Србију. Највећи део опреме се користи за спречавање последица поплава. Ради се о агрегатима, шаторима, вештачким бранама, чамцима, оделима за рад у спасавању у води. Ми смо део опреме који је раније у Србију стизао већ користили у јуну ове године, када је био велики пораст водостаја на Дунаву, када су многе земље биле поплављене. Србија је захваљујући томе на неким критичним тачкама успела да спречи веће последице. Та хуманитарна помоћ је смештена у центру у Нишу. По потреби ће бити преузимана и упућивана на критична места и то је наставак ове сарадње која је фантастична и коју смо имали протекле две године.

Као и раније на помоћ хуманитарног центра могу да рачунају и друге земље балканског региона?

- Тако је. Велико је ту интересовање. Део земаља је ишчекивао да види колико ће то брзо ићи, колико ће бити озбиљно. Међутим, то заиста јесте озбиљна прича. И мислим да центар полако постаје фактор стабилности у региону.

Како је уверио ових дана заменик директора департмана за међународну делатност МВС РФ Александар Томашов, Русија и Србија ће учинити све како би наредне године руско-србски Хуманитарни центар у Нишу прорадио у пуном обиму. Колико је реално то очекивати? Једном речи, како је истакао министар за ванредне ситуације Владимир Пучков, Русија је ове године издвојила за рад Центра 27 милиона долара...

- Јесте велики обим средстава. И то само показује озбиљност којом се прилази формирању центра и његовом функционисању. Најважнији део посла је урађен ове године у правном смислу. Центар је регистрован, има свој рачун, има свој печат, има свој управни одбор, своје запослене. Војска Србије је дала на коришћење једну касарну за потребе центра. Много тога је на срећу урађено ове године. Ја верујем да ће од 2014. године центар почети да ради и да функционише свакога дана. Значи, не по потреби, као што је био случај до сада, већ у пуном капацитету свакога дана. Мислим да више никаквих препрека за то нема.

Русија и Србија заједно уклањају не само последице природних катаклизми, већ и последице оног што су нажалост урадили људи... Реч је о уклањању мина на територији Србије. Јер гранате које нису експлодирале и даље прете цивилима у најнеочекиванијим регионима земље.

- Србија је земља која је и у Првом и у Другом светском рату и 1999. доживела велика разарања. Наравно, пуно је неексплодираних убојних средстава и бомби из свих ових ратова. Њихово уништавање је скопчано са високим трошковима које држава не може да изнесе да би се то у кратком року уништило, и у том контексту је руска помоћ више него добродошла. Руска страна је можда најактивнија у Србији последњих неколико година на пословима разминирања. Идеја је да се праве заједнички србско-руски тимови за деминирање. Очекујем да ће и то почети следеће године. Ти тимови ће радити не само у Србији него и у региону, поготово у оним земљама које су биле захваћене ратним сукобима.

Већ се зна каква ће бити зима у Србији ове године? Да ли постоји ризик да ће се земља поново наћи у снежним оковима?

- По најави прогностичара се не очекује јака зима као што је био случај прошле-претпрошле године. Очекује се, условно речено, повољан развој временске прогнозе. Снег можда тек у јануару. Али ми се спремамо као да ће бити јака зима.

Господине Марићу, шта можете да пожелите нашим слушаоцима и читаоцима?

- Ја желим свим грађанима Русије и Србије сретне новогодишње и божићне празнике. Желим да нам Нова 2014. буде мирнија, да буде мање ванредних ситуација, и наравно желим да још боље и више сарађујемо не само 2014, него и наредних година.

Тимур Блохин,