Авганистанска будућност као предмет спора

Представници Русије и НАТО разишли су се у прогнозама поводм тога шта очекује Авганистан после 2014. године, када земљу напусти главни део западних снага. Дискусије су покренуте у Москви у оквиру семинара који су организовали представници НАТО-а и руског Центра за политичка истраживања. Због спорова шта очекује земљу у будућности, остало је без одговора кључно питање форума – како треба сарађивати поводом Авганистана.

Према подацима руског МСП, 2013. године ниво насиља у Авганистану у поређењу са прошлом годином утростручио се. Користећи повлачење западних трупа, терористи су проширили своју контролу на велики део земље. За време пролећних председничких избора 2014. године они су спремни да покажу сав свој потенцијал. Али у НАТО-у тече некакво самосмиривање тим поводом што алијанса смањује војно присуство у Авганистану. Ми не делимо ове прилазе – нас развој ситауције у Авганистану крајње забрињава – изјавио је шеф одељења за Авганистан у МСП Алберт Хорев.

Као одговор представници НАТО-а, шеф московског биора Роберт Пшел и шеф авганистанског одељења Николас Вилијамс навели су своје аргументе. Терористе подржава само 15% Авганистанаца. За 10 година Авганистан ће постати нормална земља у развоју ако међународна заједница буде пружала подршку, између осталог финансијску.

Супротне прогнозе су законитост, каже експерт за Исток Инстита за стратешке оцене и анализе Сергеј Демиденко.

- На алијанси и САД лежи одговорност за то што се дешава у Авганистану. Они ништа тамо нису средили за више од 10 година и желе да пребаце одговорност за ову ситуацију на друге, као у случају Ирака. Суштина америчких планова у сличној ситауцији је интернационализација процеса регулисања. У вези са тим они ће покушавати да укључе земље ОУКБ у процес регулисања. А сами све више и више да се дистанцирају. Зато покушавају да представе ситауцију овако: не брините се, ми ћемо отићи, све ће бити добро, ми смо своје урадили, ситуација је стабилна.

За Американце је главно да сачувају војне базе у региону Централне Азије. И да се договоре на све начине са теористима да их не дирају.

Руски експерти нису погрешили у прогнозама поводом Ирака и Либије, где су догађаји кренули песимистичким сценаријем. Тако да повлачењем НАТО-а такође може да се очекује погоршање ситуације у Авганистану. Треба још узети у обзир да до краја 2014. године армија и полиција у земљи тешко да могу да преузму на себе све функције безбедности, о томе је говорио руски амбасадор у Кабулу Андреј Аветисјан у интервјуу за авганистанске медије.

- Минулих година припрема армије и полиције није се вршила доследно. Тек релативно недавно у припрему су били уложени велики напори. Али ради формирања јаке армије и полиције треба имати и официре који су добили добро образовање на војним академијама, као и бојево искуство. Претпостављам да напори у тим правцима треба да се наставе и после 2014. године.

Даљи развој догађаја у Авганистану у многоме ће зависити од тога како протекну пролећни избори за председника, сматра експерт Центра за проучавање савременог Авганистана Никита Мендакович.

- Други мандат Хамида Карзаја истиче. Биће избори за његовог наследника на које ће изаћи његов рођак Кајум Карзај. Од тога ко победи зависи колико ће бити стабилна политичка ситуација. Наоружана опозиција, која у изборима не учествује, трудиће се да на тај процес утиче, да осујети изборе у одређеним окрузима.

Без обзира на магловиту политичку будућност Авганистана, перспективе за сарадњу Русије и НАТО-а ипак постоје. На пример, припрема авганистанских снага безбедности, помоћ у обнови националне економије или организација транзита НАТО терета. Кончно, недавни заједнички пројекат у области уклањања мина.