Уругвај прелази са матеа на марихуану

Уругвај је постао прва земља на свету која је легализовала марихуану. Власти се надају да ће извлачењем „траве“ из подземља избити економску основу наркосиндикату и моћи да контролишу тржиште дроге и смање њен обрт. Парламент источне републике Парагваја је одобрио закон, на основу ког влада добија монопол у продаји, култивизацији, обради, извозу и увозу дроге.

Уругвај је до сада био лидер на континенту у потрошњи „парагвајског чаја“ – мате, изузетно окрепљујућег напитка. Сада марихуана може престићи мате. У Монтевидеу се надају да ће, осим свега осталог, и зарадити на новој иницијативи. Према прорачуну владе, тржиште илегалне марихуане је процењено на 30 милиона долара годишње.

Нови уругвајски закон ће званично ступити на снагу 1. јануара. Али, како кажу у влади, он ће пуном снаги почети да ради тек у априлу. Оцењујући овај „наркотички експеримент“, добро би било напоменути, да је Уругвај најнетипичнија латиноамеричка земља, рекао је „Гласу Русије“ главни уредник часописа „Латинска Америка“, Владимир Травкин. По демографском саставу, традицијама и историји, то је земља која највише личи на европске, и овде се највише осећа европски утицај. Осим тога, сада је на власти левица, рекао је он.

- Сада је из Европе у Уругвај стигао нови талас либералнијег односа према истополним браковима, употреби „лаких“ дрога. Погледајте, шта се дешава у Холандији, Француској. Ето, под тим европским утицајем и од ужаса по поводу перспективе наркотичке претње је и донесен овај закон. Треба рећи, да он у парламенту није једногласно усвојен. Тамо су биле врло жучне расправе. Ја мислим да је то погрешан пут.

Уругвајски „марихуана експеримент“ је планиран по следећој шеми. Од пролећа ће сви Уругвајци мочи да купе по 40 грама „траве“ месечно у апотекама које поседују лиценцу министарства здравља. Оријентациона државна цена – 1 долар за грам. Истовремено, према подацима УН, просечна светска цена канабиса је минимум 7 долара. Све што ће бити потребно је регистрација у јединственом електроном регистру потрошача марихуане. Један човек може да узгоји шест жбунова конопље годишње, а то ће му омогућити да, према прорачуну, добије 480 грама готовог производа. Љубитељи „траве“ ће моћи да организују пушачке клубове за 15-45 људи (обавезна је регистрација у националном регистру). Власници ових клубова ће моћи да узгајају до 99 жбунова конопље годишње.

Слични експерименти су провођени по свету, подсећа руски стручњак за проблеме централне Азије и Блиског истока Семјон Багдасаров. Постојала је нада да ће легализација смањити илегалне токове и обрт дроге, као и да ће коришћење лаких дрога смањити страст ка тешким дрогама – хероини и другим.

- Али, искуство је показало, на жалост, да ако се почне са лаким дрогама, онда се касније прелази на тешке. Мислим, да нешто слично чека и Уругвај. Управо због тога, судећи по анкетама, већи део становништва је био против владиног експеримента. Али, ова реформа потиче одозго.

Ова психотропна дрога може да изазове промене у психи човека и изазове у организму непоправљиве и страшне последице. „Марихуана изазива велику зависност“, констатује директор центра за рехабилитацију наркомана у Монтевидеу, доктор Марија Алонсо: „Она је 15 пута више канцерогена од дувана. Коришћење изазива психичке поремећаје, депресије, параноју и шизофренију“. Али, највећа несрећа марихуане, хашиша или анаши је у томе што исте дозе различито делују на људе и немогуће је одредити релативно безбедну дозу.

Уругвај није једина земља која експериментише са марихуаном. Аргентина је 2009. године укинула кривичну одговорност за чување малих, до 2 грама, доза марихуане. Сада је то административни прекршај за који се плати казна. Раније је коришћење и чување марихуане и цигарета са њеним садржајем у Аргентини кажњавано затворском казном до две године. Од 1. јануара ће бити дозвољена продаја марихуане „у рекреационе сврхе“ приватним лицима и чување малих доза у америчким државама Вашингтон и Колорадо. Федерални закони САД забрањују коришћење марихуане. Али, од 1996. године Аљаска, Калифорнија, Колорадо, Хаваји, Мен, Невада, Мериленд, Њујорк, Мексико, Род Ајленд и Вермонт су дозволили употребу наркотика као лека. У Белгији од 2000. године полиција не хапси људе који имају мање од 3 грама хашиша. Канада дозвољава узгајање и пушење конопље, али само болесницима и уз дозволу локалних медицинских органа. У Мексику од 2009. године човек може да поседује 2 грама опијума, 5 грама марихуане, 50 милиграма хероина, 40 милиграма метафетамина.

У Европи „наркотички либерализам“, упркос раширеном мишљењу, није у Холандији. Технички су наркотици тамо забрањени. Све друге су у Старом свету превазишли Португалци. Они су од 2001. године укинули кривичну одговорност уа употребу марихуане, а чување наркотика изједначили са погрешним паркирањем. Сваки становник може у џепу имати грам хероина, два грама кокаина, 25 грама марихуане, пет грама хашиша или по један екстази и амфетамин.

Андреј Федјашин,