Американци у Авганистану: отићи се не сме, остати

Мада ће идуће године основни део снага међународне коалиције напустити Авганистан, претпоставља се да ће мањи контингент америчких снага тамо ипак остати. Додуше, за сада се тачно не зна ни његово бројно стање, ни то, чиме ће се та војна лица бавити. При томе Вашингтон, ценкајући се с председником Хамидом Карзајем, прети да ће повући све своје снаге и оставити Кабул насамо с талибанима. Авганистанске власти, судећи по свему, не верују у озбиљност те претње.

Данас се у Авганистану налази око 98 хиљада војних лица снага међународне коалиције. Основни део тог контингента сачињавају војници из САД. Већи део тих снага ће идуће године напустити Исламску Републику. Размери групације, која ће остати, тачно се не знају, од 8 до 15 хиљада војника. О томе, чиме ће се бавити тај контингент, прича Гласу Русије главни уредник портала Теrra А merica Борис Межујев.

- Пре свега, чувањем владиних зграда, различитих војних објеката. Друго, то ће бити припрема авганистанских војних лица у циљу формирања мање-више борбене армије, која би била спремна да се супротстави талибанима. Треће, не сме се изузети да ће они организовати неке препаде против покрета Талибан и оних снага, које ратују против авганистанске владе. Уствари је то оно, што имамо данас у Ираку: тамо је остао мањи број америчких војника, који се бави истим функцијама.

Управо питање контратерористичких рејдова је један од главних извора раздражености у односима Вашингтона и Кабула. Недавно је Хамид Карзај одбио да потпише споразум о стратешком партнерству с САД-ама, који је већ одобрен од стране Свеавганистанске скупштине старешина (Лоја-џирга). Као претходни услов је он затражио да би америчка војна лица одустала од спровођења самосталних антитерористичких операција у Авганистану. Још један проблем је правни статус војних лица САД. Вашингтон инсистира на томе да би се они налазили у јурисдикцији само америчких судова, а не авганистанских. САД су запретиле да не само неће да пружају Кабулу годишњу финасијску помоћ у износу 4 млрд долара, већ и повући из Авганистана читав свој контингент. У том случају Хамид Карзај и његов наследник на положају председника остати насамо с талибанима. Слабо је вероватно да ће они успети да задрже власт без америчке помоћи, – сматра експерт Руског института стратешких истраживања Дмитриј Александров.

- Без обзира на велики број оружаних владиних јединица (око 300 хиљада људи) фали им квалификација. Није довољан ни морални дух авганистанских оружаних снага. Поред тога су полицијске снаге веома корумпиране. Међутим, Американци су заинтересовани за очување свог присуства у Авганистану ништа мање него Карзај за њихову подршку. Управо зато се авганистански лидер тако дрско ценка с Вашингтоном. Реч је о томе да је Авганистан за САД има принципијелан геостратешки значај, - тврди Дмитриј Александров.

Америчко присуство у Авганистану пружа могућност утицаја на кинеском правцу, на Иран, који се граничи с Авганистаном,н а Централну Азију, а преко ње на Русију.

О томе да Американци нису озбиљно ни планирали да напусте Авганистан, сведочи чињеница да су они саградили на његовој територији 9 моћних војних база. И то, центар за тренирања код Кандагара има писту од 3 километра. Поверовати да је та инфраструктура потребна само за припрему авганистанских војних лица веома је тешко, нарочито када се узме у обзир да ће тамо повећавати квалификацију само командни састав авганистанских Министарства одбране и Генералштаба, односно, највише 400 официра и генерала. Зато је вероватнија варијанта да је авганистанско наступиште део стратегије Вашингтона у усмеравању своје спољне политике на Азијско-Пацифички регион, а можда и резерва за случај конфликта с Кином, која је веома амбициозна.

Артјом Кобзев,