Сарадња у космосу: проблеми и перспективе

Од почетка XXI века свет је ступио у нову „космичку трку“. У Европи се питањима истраживања и коришћења космичког простора бави регионална организација Европска космичка агенција (ESA). Она има 20 сталних чланова, у неким пројектима учествују и Русија, Канада и Мађарска. Агенција се бави израдом и реализацијом пројеката, како искључиво научно-истраживачког карактера, тако и онима који су перспективни с тачке гледишта стратешке безбедности и одбране.

Дописници „Гласа Русије“ су размотрили проблеме сарадње у космосу с водећим стручњацима европских земаља. Стручњак берлинског фонда „Наука и политика“ (SWP) Марсел Диков (Marcel Dickow) издвојио је пројекте од посебне политичке важности:

- Већ се реализује пројекат GMES, који сад носи назив „Коперник“ (Copernicus) – то је програм за мониториног Земље. У њему постоји и компонента безбедности, али се пре свега користи за праћење околине. Други пројекат је „Галилео“ – сателитски систем за навигацију Европске уније. Трећи пројекат се односи на мониторинг космичког простора. Његов основни циљ је откривање космичког смећа. Овај пројекат је добио политичку подршку од стране ЕУ, али се тренутно припрема искључиво у оквиру ESA.

Притом је Марсел Диков истакао да партнерство, по правилу, није једноставног карактера. Примера ради, довољно је погледати сарадњу приликом реализације „Галилео“ и GPS. Није тајна да су САД прилично дуго времена покушавале да осујете рад самосталног система сателитске навигације у Европи.

Приликом реализације заједничких европских космичких пројеката  треба истаћи да поред њих постоје и национални, и билатерални и трилатерални програми – долази до одређених практичних потешкоћа, пре свега финансијског карактера. Тако је 2013. године Шпанија смањила своје уплате Европској космичкој агенцији (ЕКА) за више од два пута. Естел Кардељак Гали (Estel Cardellach Galí), научни сарадник Инститита за космичка истраживања у Барселони (Instituto de Ciencias del Espacio) објашњава:

- У целини, криза у Европи практично није утицала на делатност Европске космичке агенције. Без обзира на то што је низ држава-чланица ове организације донео одлуку да смањи своје уплате због штедње, инвестиције од стране нових земаља које су ушле у овај престижни клуб, омогућиле су да се избегну евентуалне негативне последице. Ако је неко настрадао, то су само оне државе које су се оријентисале на штедњу у овој области, између осталог, Шпанија.

Недавно је први шпански астронаут Петро Дуке (Pedro Duque) на сличан начин описао ситуацију и истакао је да у наредним годинама Кина може оставити далеко иза себе садашње „господаре“ у свемирској грани – САД, Русију и Европу. Безусловно, у космичкој области се појављују нови, озбиљни играчи – мишљењу космонаута-научника Дукеа се придружује Естел Кардељак Гали, али није тако лако померити тројку лидера с њихових позиција. Космичка грана се не рађа по замаху чаробног штапића: за то су потребне године упорног рада, научних истраживања и инвестиција. Међутим, земље које се брзо развијају имају врло озбиљан адут – јаку мотивацију.

Марсел Диков сматра да за даљу пловидбу у „космичкој одисеји“ треба отклонити постојеће проблеме:

- Данас постоји историјски настало, али не сасвим успешно, партнерство између ESAи ЕУ. И то је несумњиво један од главних проблема европске политике у освајању космичког простора који државе-чланице треба да реше у најскоријој будућности.

Марсел Диков не искључује могућност да сарадња између Европске уније и Европске космичке агенције ускоро буде потпуно другачија.

Попова Ирина, Чебурашкин Виктор,