Сарајевски атентат из перспективе европске штампе

Аустро-немачки и француско-руски листови су водили прави медијски рат пред почетак првог крвопролића у Европи у XX веку. Водећи полемику са Берлином и Бечом, који су на све могуће начине покушавали да одговорност за догађај у Сарајеву припишу Београду, а индиректно и Петербургу, париске новине су са ретком једнодушношћу стале на страну једног малог балканског народа. Такви антиподи, као што су, "Eclair", "Libre Parole", "Radical", "Action", "Humanite", упорно су инсистирали на томе да је атентат само природна и логична последица целог ланца догађаја.

Пуцањ у Сарајеву коштао је живота инспиратора анексије БиХ којом се стављала тачка на вековне тежње србског народа за националним уједињењем. Атентат је изведен на дан србског националног празника Видовдана када бол и осећај понижења још јаче избијају на површину.

Лист "Radical" пише: "Жртвом је стао инспиратор и изразити представник система који се примењивао у угњетеној Босни".

"Очекивајући терор" - примећује "Radical", „не може се не видети у убиству Франца Фердинанда страшно упозорење том систему репресије, којим се користила Аустрија за јачање своје доминације законом јачег. Систем војног режима, декрета и административних гоњења – је застарели систем". Умерена «La France“ доноси: "Угњетавање, рађено по вољи покојника, осветило му се. Ово је тужан резултат агресивне политике коју је отелотворавао Франц Фердинанд".

"Шта има чудно у томе," - узвикује сенатор Анри Беренже у "Action", "ако су вруће младе главе желеле освету. Они се не могу оправдати, али се могу разумети. Одиграна драма исписује страницу у епској борби Словена са својим немачким угњетачем".

У "Humanite" Жан Жерас кличе: "Нема бољег међународног права! Свуда влада систем стиснуте песнице, који изазива експлозију страсти, насиља, убиства - ти стални пратиоци безакоња, угњетавања и тираније. Покојни надвојвода је себи задао циљ да „укроти“ целу нацију. Припремао је уништење целе Србије... Сада, наравно, покушавају да за револт двојице младића одговорност свале на целу нацију. Већ се исцртава силуета двојника исфабрикованог "загребачким делом" - "београдска завера" која ће клерикално-милитантној клики дати изговор да изравна рачуне са Србијом. Нека Аустрија размисли пре него што крене новим стазама репресије! Шта посејеш, то ћеш и пожњети. Само систем правде и слободе може предухитрити експлозије страсти".

Србски лист "Балкан" даје сарајевском атентату глобални значај. Франц Фердинанд је претио европском миру, створио је Албанију да би је приграбио за себе, изазвао је србско - бугарски рат, а сада је отишао са овога света.

По мишљењу листа "Стампа", Франц Фердинанд је морао да плати за све грехе аустријске политике, за режим безакоња и прогона.

У Риму су гајили наду да ће сада доћи до радикалне промене курса аустријске политике. Они су се надали да ће се напокон зауставити репресивна политика у Трсту и околини, где је покојни надвојвода, на уштрб осталих народа, посебно штитио хрватску нацију.

Интересантно је пророчанско гледање турске штампе на догађај у Сарајеву. Они у њему виде знак "почетка велике борбе између две расе - словенске и немачке. Несрећа Аустрије је у томе, што је њена будућност уско повезана за личношћу њених владара". Лист "Tanin" примећује: "Убиство надвојводе ће изазвати слом целе аустријске политике. Јасно је да, када вам је становништво на три четвртине словенско, не можете спроводити немачку политику. Убиство наследника – резултат је те несрећне политике".

Резултат такве политике је био I светски рат.

Милена Цмиљанић,