Климатски преговори замрзнути на годину дана

На конференцији УН о клими која је одржана у Варшави од 11. до 13. новембра, није дошло до пробоја. Циљ преговора је било да се у најмању руку изради садржај новог споразума о клими, који треба да замени Кјотски протокол 2020. године. Ипак том питању делегације нису чак ни приступиле. Многе земље свесно коче процес, како не би везивале себи руке обавезама за смањење загађења, решили су посматрачи.

Учесници конференције договорили су се да наставе преговоре наредне године. То је главни резултат скоро двонедељног рада делегација из 190 земаља. Осим усаглашавања рокова и места одржавања наредног сусрета, учесници конференције су усагласили механизам минимализације штете и губитака везаних за негативне последице климатских промена. Његова суштина је у томе што ће богате земље помагати сиромашним у превладавању таквих последица климатских промена као што је пораст нивоа мора, јачање олуја и суша. Али никаквих цифара у документу нема. Нешто конкретнији је механизам супростављања сечи тропских шума. Али то ни за корак није пришло ближе главном циљу — не допустити измене климе на планети, подвукао је у интервјуу за Глас Русије руководилац програма Клима и енергетика Светског фонда дивље природе Алексеј Кокорин.

- Конфренција је у целини неуспела. Она је показала да другостепена, техничка питања Конфернција УН за климу може да решава добро. О тропским шумама, помоћи сиромашним земљама, помоћи у смањењу загађења у земљама Централне Азије — то полази за руком. А нови споразум нимало није напредовао.

Пред крај конференције салу за седнице напустило је неколико стотина представника невладиних међународних еколошких организација, између осталог WWF и Greenpeace. У читавој историји климатских преговора овакав демарш десио се први пут. Одбили смо да учествујемо у фарси, када уместо глобалних проблема делегације решавају сопствене, објаснио је Алексеј Кокорин.

- Неслагања су егоистична, свака земља има своје ставове. У Америци сенат не може ништа да ратификује о променама климе. Тачније Американци могу да усвајају само нератификован споразум, полудобровољан, Кина и Индија не пристају ни на какве цифре о глобалном загађењу издувним гасовима, зашто што управо оне и осигуравају овај раст глобалне количине издувних гасова. Чим оне пристану на глобалну цифру, рецимо двоструко смањење до 2050. године, то ће се у првом реду одразити на њих. Они то не желе. Саудијска Арабија, Кувајт, УАЕ, Сингапур, које се званично не сматрају развијеним земљама, категоричи инсистирају на томе да се њихов статус не промени.

У поређењу са 1750. годином, периодом који је претходио светској индустријској револуцији, просечна температура на планети је скочила за 0,8 степени Целзијусових. До 2100. године ће скочити већ за 5 степени, ако међународна заједница не усвоји колективне мере за заштиту климе. Како би се избегле неповратне последице, експерти су поставили циљ — задржати повећање температуре бар у границама до 2 степена. За то је потребно да се смањи сумарно избацивање издувних гасова до 2050. године са 50 до 25 гигатона годишње. Неопходне мере треба да буду прописане у глобалном споразуму који је планирано да се утврди 2015. године. Ипак рад на њему фактички није ни почео.

Наталија Коваљенко,