Да ли ће у Кини инфициранима вирусом СИДЕ бити забрањено да одлазе у парна купатила?

По нацрту закона под називом „Административне методе за регулисање индустрије парних купатила“, на којем ради министарство за комерцијалне послове Кине, људима који болују од „венеричних болести, СИДЕ и инфективних болести коже“ биће забрањено да посећују јавна парна купатила, топле изворе, спа-центре и салоне за масажу. Претпоставља се да ће максимална казна за власнике таквих установа који прекрше забрану износити 30 хиљада јуана ($ 4,9 хиљада).

Идеја која је изнета на јавну расправу одмах је добила оштру негативну оцену стручњака Обједињеног програма УН за СИДУ (UNAIDS). Овај подухват је негативно оцењен и у самој Кини. „Једини циљ овог нацрта закона јесте дискриминација људи који болују од СИДЕ,“ – изјавио је директор НКО „Праведност за све“ која се базира у Кини, Ју Фанцјан. И упозорио је: његова организација и још пет НКО које се боре за права људи инфицираних вирусом СИДЕ започеће кампању за укидање ове одлуке.

По званичној статистици, у Кини је 2012. године било 430.000 инфицираних вирусом СИДЕ. Број лица умрлих од СИДЕ прошле године је порастао за 8% и износио је преко 17.000 људи. Међутим, многи сматрају да је стварни број заражених смртоносним вирусом много већи. По подацима UNAIDS, њих у Кини има око 780.000, од тога је преко 150.000 оболелих од СИДЕ. По проценама бившег заменика министра здравства Ван Лундеа, у копненом делу Кине има пола милиона само регистрованих носилаца СИДЕ и још око 300 хиљада недијагностикованих.

Још 2003. године власти КНР су обећале бесплатне антиретровирусне препарате за све инфициране вирусом СИДЕ у земљи. Засад нема довољно лекова за све, али је очигледан одређени напедак: 2012. године UNAIDS је истакао да је за неколико година Кина успела да удвостручи број људи који добијају потребне препарате.

Ипак, главни проблем – однос друштва и власти према људима зараженим смртоносним вирусом – није решен. Људи оболели од СИДЕ у Кини не могу да обављају државне дужности, а многим лицима инфицираним вирусом СИДЕ прети отказ ако руководство сазна за то. До 2010. године у Кини је важила забрана за улазак у земљу за странце заражене СИДОМ.

У јануару 2013. године власти јужне кинеске провинције Гуандун су имале намеру да забране лицима инфицираним вирусом СИДЕ и људима који болују од венеричних болести да раде као наставници. Међутим, четири месеца касније, под утицајем јавности, локална влада је била принуђена да одустане од првобитне намере.

Још један напредак у борби кинеских грађана који болују од СИДЕ био је случај у источној провинцији Цанши. Почетком године је мушкарац који није примљен на посао наставника због тога што је инфициран СИДОМ успео је преко суда да добије од локалног комитета за образовање надокнаду од 45 хиљада јуана ($ 7.400). У Кини, где се ретко ко од настрадалих усуђује да се обрати суду и још ређе може да победи, овај случај је представљао преседан који сад даје наду противницима „нацрта закона о парним купатилима“.

Наталија Портјакова,