Ликвидација сиријског хемијског оружја: најтеже тек предстоји

Према разрађеном плану за уништавање хемијског оружја, до 1. новембра власти Сирије требало је да униште све капацитете за производњу хемијског оружја и средства његове доставе.

Тако се и десило. Сада остаје да се уништи преко 1000 тона хемијских супстанци, као и више од хиљаду ненапуњених носача, између осталог ракета и мина. То и чини суштину треће етапе мисије. Према плану она треба да траје до 30. јуна 2014. године. И експерти не сумњају у то да ће се у тој фази међународна заједница суочити са масом проблема.

Део хемијског оружја мораће да буде уништен на територији Сирије. То су у првом реду артиљеријска пуњења. Нема великог смисла и посебне могућности да се она превозе. Уништаваће их на лицу места, пре свега уз помоћ мобилних уређаја. Изградња великих фабрика у Сирији мало је вероватна због грађанског рата.

Говори члан Експертског савета председника Војно-индустријске комисије у Влади РФ, главни уредник листа Арсенали Отаџбине Виктор Мураховски.

- Мислим да је на теритирији Сирије тренутно заиста проблематично бавити се ликвидацијом хемијског оружја, у првом реду с тачке гледишта безбедности. При томе треба имати у виду да рад на уништавању опреме намењене за производњу хемијског оружја не захтева много времена. Зато што се овде предузимају чисто механички поступци. А уништавање пуњења и самих хемијских супстанци представља озбиљан проблем. Судећи по пријављеним сиријским резервама, биће потребно најмање пола године, а највероватније много више – годину и или годину и по. Ако се оцене укупни трошкови за процес уништавања не узимајући у озбир превоз у неку другу земљу, то је око милијарду долара.

Према неким подацима, сиријско хемијско оружје може да буде одвезено на утилизацију у Албанију. Ако споразум са Тираном буде постигнут, у операцији највероватније ће учествовати ратно ваздухопловство (мада низ експерата сматра да летови авиона са таквим теретом изнад Европе представљају прилично ризичан подухват). Осим тога, није искључено да арсенали сиријског хемијског оружја могу да буду примљени за утилизацију у Белгији и Француској.

Други аспекат проблема је финансијски. Уништавање сиријских хемијских арсенала ће захтевати, како указују експерти, значајне суме, које за сада Асад једноставно нема. Тако да ће морати да плаћа међународна заједница, а ако се говори прецизније, онда водећи њени чланови, између осталог Русија и САД.

Али земље спонзори овог процеса, као што видимо, пристају да сносе повећано финансијско оптерећење. Пошто интернационализација сиријског конфликта, последице мешања САД и њихових европских савезника у њега коштале би међународну заједницу сто пута више.

Сергеј Дуз,