Хипотеза шведског научника Мате Ларсона

Зашто мајмуни немају музичких способности,а имају их људи,ситне птице,слонови,китови?

23.10.2013. год.

Бранко Ракочевић

Одгвор је покушао да нађе шведски научник Мате Ларсон.Његова логика је врло занимљва.

Све је почело по мишљењу Ларсона са законом нужде преживљавања и синхроног кретања у групи.

Прастари човек је био принуђен да тражи храну, па је зато морао често да мења места обитовања трагајући за оним најбезбеднијим.

Када неколико љди иду заједно, они несвесно почињу да се крећу у једном ритму.А за трен између корака настаје тишина. Она им омогућава да ослушнуи шта се дешава около њих, можда се негде у близини појавио њихов противник.

Све је то у реду, али какве сад борба за преживљавање има с мзуком?

Ларесон сматра да има и то директне.Навика која помаже потреби за преживаљавањем, доводи до активирања у мозгу неуромедијатора (дофамина) „хормона задовољства „.

Пошто га окусе и оцене, људи „ препишу“ ритмичко кретање.И то не само у „зони опасности“.Јер мозак је „емитовао „ исто такве сигнале и хемијске надражаје и кад људи нису у „зони опасности“, кад су пљескали,ударали ногама и викали поред ватре.Одатле само један корак води до плеса и ритма.

Једном речјуи, по Ларсону, упрво хормон дофамин је довео човека до Баха и Моцарта.

Хипозеза је, нема шта, лепа, али научник Ларсон ипак није доказао какве она има везе с музичким склоностима и предиспозицијама.