BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Права истина о нашој деци

Права истина о нашој деци
09.11.2008. год.

Незаинтересованост, сиромашан речник, агресија, застарели школски програми, лоша комуникација с професорима, недостатак породичне атмосфере, бес и безнађе - неки су од проблема који муче ученике у Србији. Али, за све то они су најмање криви

Оптерећени пуком борбом за егзистенцију, родитељи немају времена и обично затварају очи пред проблемима своје деце. А, статистика показује да млади плаћају можда и највећи данак транзицији кроз коју пролазимо. Међу младима расте број тешких разбојништава, насиље је постало нормално већ у основној школи, као и међу оба пола, Србија се мало-мало шокира бруталним снимцима насиља и секса међу децом.

И док сви траже кривце у породици и држави, чињенице нам показују и да по примењеном знању наша деца заузимају 41. место међу 57 европских земаља. Није ни чудо јер, док се цео свет толико променио, само су наши школски програми остали готово исти. Деца нам говоре на нивоу СМС порука, не читају лектиру, а писмене задатке им пишу маме код куће. И за те радове добијају углавном тројке и четворке.

Стручњаци кажу да је највећи проблем недостатак система вредности.

А, шта кажу деца?

Основци Катарина, Дарије, Немања и Анђела, ученици седмог разреда школе „Бановић Страхиња" у Београду, немају примедби на школу, али би више времена волели да проводе с пријатељима, као и с родитељима кад увече дођу кући. Али их тада, објашњавају, чекају тешки домаћи задаци. Слободно време најчешће проводе у игри, уз телевизор или видео игрице.

Катарина: - Слободно време најчешће проводим код куће, уз телевизор, или играм игрице не компјутеру. Волим да се дружим с другарицама и да идемо напоље. Школа је добра и не бих ништа мењала.

Дарије: - Када је лепо време, волим да возим бицикл с другарима, а када је лоше време, гледам телевизију и играм игрице. Не волим баш да читам. Професори су добри, једно бих у школи променио силажење степеницама јер је напорно да идемо цео круг око школе да бисмо купили ужину.

Немања: - Када имам слободног времена, најчешће се играм с другарима, али волим и да играм игрице и гледам телевизију. Тренирам фудбал. Мама и тата много раде тако да не проводимо баш много времена заједно. Тата је често на путу па га ретко виђам. У школи ми ништа не смета, професори су добри, али мора много да се учи.

Анђела: - Волим да играм игрице и да се дружим с другарицама у слободно време. Тренирам ритмичку гимнастику. Мама и тата раде, с мамом сам у истој смени па проводимо више времена заједно, а тата много ради и с њим проводим мање времена. Школа је углавном добра.

Средњошколци Константин Лилић, Војин Радосављевић, Леонора Манчић и Петар Јеремић, ученици ИВ разреда Пете београдске гимназије, за Прессмагазин кажу:

Константин Лилић: - Неки професори су превише надмени. Они мисле да су покупили сву памет овог света и безобразни су према нама. Као да никада нису били млади. Не разумеју нас уопште. Код неких не постоји објективност у оцењивању, а неки имају своје мезимце којима је све допуштено. Да могу, прво бих променио начин предавања јер је досадан и шаблонски, учимо гомилу глупости које нам никада у животу неће затребати

Војин Радосављевић: - Да имам чаробни штапић, променио бих однос професора према нама, као и време почетка наставе, да не морамо да устајемо тако рано. Волео бих да имам више млађих професора који на модернији начин приступају настави.

Леонора Манчић: - Професори нам не дају ни приближно онолико колико од нас траже! Уз то, предавања су им неинтересантна. Има и оних који воле одређену децу и онда њима све повлађују. Управа школе неће да саслуша наше мишљење! Кажу: „Да, да, да", и ништа! Једног професора смо покушавали да променимо пуне четири године и нисмо успели. У школи бих прво именовала саветника који би био задужен само да се бави нашим проблемима и који би штитио наше интересе.

Истраживање које је с групом сарадника урадио др Вељко Брбовић показује да средњошколци врло мало читају, док су им филмови и ТВ доминантан начин „образовања". Ученици не желе да читају књиге које имају више од 150 страна, али је највећи проблем управо - програм који је прилично застарео.

- Овде се променила историја, географија, име земље, а лектира је остала иста. Задатак школе је да прати време у којем живимо. Раније је читање било бежање од досаде, данашње генерације имају бројне изазове: интернет, видео игрице, мобилне телефоне. Порастао је број предмета у школи, а дан и даље траје 24 сата - каже професор Брбовић.

Психолог Жарко Требјешанин сматра да се у основној школи уочавају први показатељи каснијег незадовољства деце.

- Највећи проблеми већине ученика су недостатак система вредности и погрешни узори. Недовољно образовање, мали фонд речи и незаинтересованост за школу последице су различитих узрока. Деца су изложена визуелним медијима, пре свега, телевизији и видео играма. Запоставља се важност писане речи тако да већина ученика има проблема не само с фондом речи већ и с граматичким правилима. С друге стране, проблеми који већ деценијама постоје у нашој земљи, као што су ратови, немаштина, незапосленост и изолација, довели су до нестанка традиционалног система вредности који није добио одговарајућу замену. Тако да су деца без мотива и циља - објашњава Требјешанин.

Како средњошколци проводе слободно време (Истраживање Института за психологију, рађено на узорку од 4.845 ученика у 26 средњих школа у девет градова у Србији)

Наш саговорник упозорава да турбулентна друштвена дешавања и поремећени критеријуми вредновања стварају конфузију код младих, која се често испољава - агресијом.

- Ако се као узори наметну контроверзни бизнисмени који преко ноћи долазе до великог богатства, тешко је младим људима објаснити да су поштење, част, поштовање и марљив рад пут до задовољења њихових потреба - каже Требјешанин.

Психолог малолетничке делинквенције Зоран Мустеровић указује да се број делинквената повећава, али да много више плаши чињеница да расте број тешких разбојништава међу малолетницима обају полова.

- Агресија и њено испољавање кроз насиље последица су недостатка квалитетних садржаја којима би млади били задовољни. Одговорност сносе породица, школа и друштво, који би морали да препознају потребе младих и да им се прилагоде. Деца су окружена агресијом од разних медија па до свакодневног живота, и она се намеће као најбоље решење. Суштина је да не постоји државна стратегија, ни довољно приступачних садржаја кроз које би се млади исказали и попунили слободно време - наводи Мустеровић.


ПИСМЕНИ ЗАДАТАК О ПТИЦИ СОВИ

Сова је птица. Она дању спава, а ноћу је потпуно слепа, као слепи миш. Пошто ја не знам пуно о совама, писаћу о животињи коју знам. То је крава. Крава је сисар. Она има шест страна: горњу, доњу, леву и десну. На задњој страни је реп. На крају репа је једна четка. Она служи да се крава брани од мува да не би упадале у млеко. Млеко виси испод краве. На предњој страни је глава која служи да на њој расту рогови. Рогови служе да би крава бола. Глава служи да би на њу стала уста. Крава једе мало јер оно што поједе једе два пута. Уста служе да би крава мукала. Ако не муче, онда су јој уста пуна. Мушка крава је во. Во није сисар. Мени још увек није јасно како се добија млеко.

Истраживања су показала да недостатак осмишљених програма доводи до окретања младих ка „лакој забави" и негативним стварима као што су алкохол, дрога и глуварење. Тинејџери све мање читају, школа их „смара" јер кажу да тамо само добијају знања која не знају да примене. Не одвајају се од мобилног телефона и компјутера, а главни кривац за недостатак времена које би провели у дружењу с вршњацима виде у бројним школским обавезама, досадном програму и професорима који не знају да их заинтересују за оно што им предају на часу.

Специјалиста школске психологије Биљана Лајовић објашњава за Пресс да је највећи проблем у томе што живимо у време потпуно поремећеног система вредности.

- Данас се велича значај новца и материјалних добара, одсуство солидарности с другима и остваривање само својих циљева. Велики део нашег друштва је постао такав. Живимо у време велике несигурности у сваком погледу! Родитељи трче за новцем, немају времена да се баве ни собом, а камоли својом децом. Држава не нуди никакве садржаје. Деца добијају поруку да је важан само новац и имају огроман слободан простор, који онда испуњавају свим и свачим. Изазов им обично представљају негативне ствари као што је алкохол, изласци до касно, виртуелни свет на компјутеру. Ако друштво и породица не понуде деци позитивне садржаје и примере, тиме су отворили врата за негативне утицаје и они су директно одговорни - каже Лајовићева.


МЛАДИ И ЊИХОВ СВЕТ


Компјутер: Рачунар свакодневно код куће користи 85 одсто тинејџера. Он је за њих средство забаве, док се у едукативне сврхе веома ретко употребљава: 70 одсто не користи компјутер за писање, а близу 70 одсто никада не користи имејл.

Мобилни телефон: Чак 98 одсто младих користи мобилни телефон за разговор, слање порука, али и као мултимедијално средство комуникације. Мобилни телефон је једна од три ствари на које тинејџери највише троше новац.

Штампа: У дневним новинама ђаци највише прате рубрике које се односе на разоноду, славне, црну хронику и спорт. Нису заинтересовани за политику и свакодневна дешавања.

Телевизија: Највише гледају филмове, спорт, серије и ријалити-шоуе („Велики брат", „Операција Тријумф"). Готово никада не гледају вести и информативне емисије.

Читање: Трећина ученика уопште не чита, док 21 одсто чита само оно што мора. Најбројнија група су „спорадични читаоци", који читају лектиру и понекад књиге које нису обавезне - око 40 одсто. Близу трећине ученика често осим лектире чита и друге књиге, док је само седам одсто оних који „гутају" књиге.

Култура: Средњошколци ретко посећују културне манифестације. У позориште и музеје не иде готово половина младих, трећина њих иде једном или два пута годишње, а више пута месечно тамо долази мање од два одсто ђака. У позоришта и музеје чешће иду девојчице него дечаци.

Музика: Најслушаније врсте музике су поп и фолк - 62 одсто воли да слуша ту врсту музику, техно - 58 одсто, рок - 52 одсто, Р'н'Б - 31 одсто. Средњошколци ретко иду на концерте, највише су посећени ДЈ наступи, а само око пет одсто ученика тврди да одлази на концерте рок, фолк и класичне музике више пута месечно.

Спорт: Највећи број се не бави спортом - за 39 одсто њих спортске активности уопште не постоје. Око 37 одсто ђака се бави спортом рекреативно, а 24 одсто редовно тренира. Дечаци се више баве спортом него девојчице.

Изласци: Забављају се најчешће излазећи у кафиће и дискотеке. Углавном излазе око 22 сата, а враћају се између два и три сата ујутру. Изласци су једна од три ставке на које млади најчешће троше новац.

Пороци: Готово 70 одсто тинејџера се први пут напило између 14. и 16. године. Редовно се опија више од 32 одсто средњошколаца. Група од 10 одсто њих сматра се озбиљно угроженом. По проценама средњошколаца, више од 30 одсто њихових другова из одељења пуши, а око 19 одсто њихових вршњака има поремећен ритам спавања.

Ризично понашање: Око 15 одсто не користи заштиту приликом сексуалних односа, а по 10 одсто се агресивно понаша, лудује у саобраћају, контактира са сектама и насилним групама попут скинхедса или краде.

Дрога: Према сопственом признању, марихуану је пробало око пет одсто средњошколаца, мада је, по проценама њихових другова из одељења, тај број око 13 одсто. Тешке дроге, према сопственом признању, пробало је мање од један одсто средњошколаца. Процењује се да је екстази пробало девет одсто вршњака, а тешке дроге шест одсто.

Секс: Око 58 одсто мисли да се велики број њихових вршњака не упушта у сексуалне односе без љубави, а 49 одсто схвата значај чврсте партнерске везе, 68 одсто мисли да је мањи број вршњака већ имао сексуално искуство, 88 одсто мисли да се мањи број вршњака понаша промискуитетно.

Интернет: С ризицима које носи интернет већ се упознало 19 одсто средњошколаца јер су преко њега добили сексуалне понуде од непознатих људи, три одсто средњошколаца је одговорило на такву понуду, а три момка су упала у проблеме због такве комуникације.

Вредности: Пет најважнијих приватних циљева су: подршка пријатеља, остварење љубави, стицање самосталности, материјалне вредности и стицање угледа. Пожељни друштвени циљеви за њих су: обезбеђивање услова за запошљавање, бесплатно школовање, сузбијање криминала, подизање стандарда грађана и изградња друштва с хуманијим односима. Као најтеже остварив друштвени циљ млади виде приближавање Европској унији.

Идоли: Нешто више од половине средњошколаца има узор из приватног живота. Мајке су најчешћи узори, потом очеви, браћа и сестре. Нешто мање од половине испитаника наводи да има узоре из јавног живота. То су најчешће музичари, глумци, спортисти, водитељи. Најпопуларнији су: Анђелина Жоли, Светлана Ражнатовић, Ана Ивановић и Новак Ђоковић.

Политика: Већину средњошколаца не интересује политика нити је прате преко медија. Упркос томе, већина њих би искористила своје гласачко право уколико би имала прилику.


КЛАСИЦИ У НОВОМ РУХУ

Препричавање лектире данас изгледа овако:

„Ромео и Јулија" - Маторци им се не готиве

Ромео и Јулија су жабари из Вероне и они се смувају. Међутим, маторци су им веома строги и уопште се не готиве јер раде исти бизнис, али у различитим екипама. Зент им је да их не провале и да им не укину кинту, па се виђају тајно. И тако на 50 страна они као нешто крију и кењају једно другом како се воле а не кар... се. На крају, једном приликом упадну у лош трип и рокну се.

„Рат и мир" - Књига има сома страна, жваћу нешто

Пре 200 година Французи крену на Рује и дођу до Москве. Онда је дошла зима и Французи се посмрзавају к'о пич.. и онда се напасу муда Рујама к'о зец келерабе. Књига има сома страна, ту има и неке рибе, журке, жваћу нешто, њесра све време.



  • Извор
  • PressOnline
  • Повезане теме


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Пуковник Златан Црналић, један од преживјелих пилота који су оборени изнад Новог Травника у фебруару 1994. године, преминуо је данас у 61. години након краће и тешке болести


Предстојећи догађај ће разоткрити „немоћ“ Запада и неспособност да оконча сукоб у Украјини, изјавио је бивши руски председник

Слање НАТО трупа у Украјину могло би да изазове свеопшти нуклеарни рат, упозорио је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто


На редовном брифингу одржаном 3. маја 2024. године, званични представник МСП Русије Марија Захарова одговорила је на питање о предлогу резолуције ГС УН о Сребреници. Доносимо цео текст питања...

Кијеву недостаје оружје и мотивисани војници, али је мало вероватно да ће мировни преговори бити пре 2025. године, рекао је његов заменик шефа обавештајне службе за Тхе Ецономист


Будимпешта није била претплаћена на истополне бракове или рат са Русијом када је постала чланица, каже премијер


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА