Укратко о олимпијади

Олимпијада грешака судија

Историјат Олимпијада је богат куриозитетима и грешкама, али се понекад дешавају невероватне ствари. Рецимо, на Олимпијади у Лос-Анђелесу 1932. године судија, који је пратио финалну трку мушкараца на дистанци 3000 м с препрекама, отишао је због мале нужде, а није никог оставио уместо себе. Он је рачунао да ће се вратити на време. Међутим, када се немарни судија вратио, он је заборавио, колико су кругова трчали спортисти, те их је натерао да трче још један круг – за сваки случај. Спортисти су мртви уморни трчали сувишан осми круг. О тој грешки се брзо сазнало, али су трку… признали важећом. Победник је постао Финац Волмари Исо Холо. То није једини случај те Олимпијаде, коју су касније новинари назвали «Олимпијадом грешака и забројавања судија». У трци на 200 метара Американац Ралф Меткелф је само мало уступио свом сународнику Эдију Тоулени у финишу. Касније се сазнало да је Меткелф трчао стазом дугачком не 200, већ 202 метра. Победник је морао да постане управо он. Међутим, ни то није највећи куриозитет те Олимпијаде. Пољска спортисткиња Станислава Валасевич је победила у трци на 100 м и успоставила нови светски рекорд за жене. Тек после њене смрти 1980. године се сазнало да је олимпијска шампионка била мушкарац!

1. Уметничко клизање у «Ајсбергу», хокеју – «Паку»

Олимпијска такмичења из клизања и уметничког клизања ће бити одржана у спортској палати «Айсберг» у Олимпијском парку Сочија. Ледени дворац спорта је право чудо технологија. Овде се може лако подесити скала температуре за уметничко клизање или шорт-трек, јер сваки спорт тражи одређени ниво температуре. Највише се та арена допада спортистима из уметничког клизања - трибине се налазе близу леда, те гледаоци могу да најбоље виде наступе. Између осталог, један елеменат уметничког клизања је присутан чак у архитектури леденог дворца. Линије фасаде тачно понављају трајекторију лета спортиста у скоку «троструки тулуп».

Близу «Ајсберга» се налази ледена арена «Пак». Ту ће бити одржана олимпијска такмичења из хокеја и параолимпијска из слеџ-хокеја. И њена фасада је необична. Према замисли пројектаната, зграда има облик снежног вихора. Увече ће на фасади «Пака» бити упаљене лампе беле боје, које ће стварати илузију мећаве. Тај светлосни спектакл у боји су спремали уз помоћ софистицираних лампи, које не троше ниједан сувишни киловат енергије. «Снег» на фасади неће се «растопити» у току најмање 6 година.

2. Штафета Олимпијске ватре

Током непуне 2 недеље путовања Русијом олимпијска буктиња је посетила 22 града. Свој пут је ватра почела у Москви 7. октобра. За два дана у главном граду она је посетила Кремљ, територију спортског комплекса «Лужники», где је пре више од 30 година горела ватра летње Олимпијаде, спустила се за 80 метара под земљу, у метро, а затем се попела за 340 метара надморске висине, озарила највећу грађевину Европе, Останкински телевизиски торањ. Буктиња је наставила своје путовање кроз најлепше градове Московске области. У једном од њих – старом племићком поседу Архангелскоје, који често називају «подмосковским Версајем» – њу су свечано носили уз пратњу коњаника, у Дмитрову су подигли на ваздушном балону! У Тверу је ватра пловила чамцима у облику аждаја великом руском реком Волгом. У Јасној Пољани, поседу Лава Толстог, ватру је носило 150 носилаца буктиња, укључујући прапраунука великог писца Владимира Толстог. У Тули, граду, који је познат у свету својим самоварима и укусним медењацима, гости и становници су уживали у правом руском пијењу чаја. У Јарослављу су носиоци буктиња посетили један од главни бисера «Златног прстена» - Спасо-Преображенски манастир, где је био нађен главни споменик древне руске писмености «Слово о полку Игореве». Даље ће Ватра отићи на Руски Север.

3. Подземско чудо Сочија

Једна од најпознатијих пећина Русије - Воронцовска – налази се близу Сочија. То је највећи систем пећина на Кавказу, у систему руских пећина она заузима 6. место (12 км). Она је стара више од 2 млн година. Још средином XX века су научници нашли овде трагове живота прастарих људи. У пећину се може ући самостално, али искусни пратиоци ипак то не препоручују - у огромном подземском дворцу је лако залутати! Унутра пећина заиста подсећа на замак - овде има Магистралне галерије, Сале лустера, неколико прелепих шпиља. Најпознатије су Прометеј и Музичка сала. Висина Прометеја је око 20 метара, скоро као седмоспратница. Зидови су «украшени» каменим гирландама и шарама. У Музичкој сали има права позорница. Десно од ње је «оргуље». Ако удариш шупље цеви природног порекла, могу да се чују музички звуци различитих тонова. Акустика је овде као у правом оперском театру.