Еврозону угрожавају нови проблеми

Према подацима ММФ, око 40 одсто шпанских компанија се налази на рубу банкротства, и то без обзира на строге антикризне мере, које предузима влада, укључујући масовна отпуштања особља. Слична ситуација је и у многим другим земљама еврозоне, а могла би се и погоршати, - упозорава ММФ.

Објављени 16. октобра реферат ММФ обухватио је најактуелније данас прогнозе о будућности развоја еврозоне. Експерти су анализирали ток структуралних реформи у земљама еврозоне у оквиру процеса «буџетске консолидације». Главни закључци не уливају посебан оптимизам.

Прво, аналитичари ММФ су констатовали да је јаз између сржи еврозоне, која се састоји од економски најразвијенијих земаља на челу са Немачком, и проблематичном периферијом, много дубљи него што се чини. Друго, наредних година нема ни говора о промени такве ситуације. Током неколико година ће вероватно успети враћање проблематичних земаља докризном нивоу. И то, само у случају ако те државе наставе да реализују најстроже структуралне реформе. При томе су експерти ММФ фактички признали да се према различитим земљама еврозоне примењу различити захтеви – за такозвану перферију еврозоне они су двоструко строжи.

Међутим, чак ни строге мере према проблематичним земљама никако не помажу да се ситуација исправи. У сваком случају, према Грчкој експерти ЕУ и ММФ поново говоре о неопходности опширног отписивања дуга – то, са своје стране, може да створи опасни преседан, - истакао је у разговору с Гласом Русије шеф аналитичког оделења руске инвестиционе компаније Грандис Капитал Денис Барабанов.

- Није искључено да наредне године проблеми могу да обухвате и друге земље – Шпанију и Италију. И другим земљама може да се допадне таква методика, јер је могуће а да се не брину о смањењу дефицита буџета, већ само отпишу, а тиме смање бреме дугова.

ЕУ има још један антикризни механизам, позвани да помогне проблематичној периферији – Европски стабилизациони механизам. Међутим, ту настаје други проблем – неопходност битног повећања његовог првобитног обима у износу пола трилиона евра, јер управо та средства могу да одиграју одлучујућу улогу у савлађивању кризе еврозоне, рекао је у разговору с Гласом Русије главни економиста руске компаније АФК Систем Евгениј Надоршин.

- Управо његов ресурс ће бити углавном искоришћен ради решења свих основних проблема еврозоне, који се данас активно разматрају. Мислим на спас неких суверених држава од њихових дуговских проблема. Осим тога, могућа је рекапитализација банкарског сегмента.

Решење европских финансијских проблема објективно отежава још једна околност – тесна зависност континента од процеса ван његових предела. Очити пример је нестабилност последњих недеља, повезана с буџетским несугласицама у САД-ама. Чак и налажење компромиса у Вашингтону никако не обећава дугоочекивану стабилност светским, а међу њима и европским тржиштима. Дакле, борба против финансијске кризе у Европи ће бити настављена – као и сама криза.

Петар Искендеров,