Москва инсистира на претварању Блиског Истока у зону без оружја за масовну уништење

После успеха руско-америчке иницијативе за уништавање хемијског оружја у Сирији, Москва све упорније тражи одржавање међународне конференције о формирању на читавој територији Блиског Истока зоне слободне од оружја за масовно уништење.

Међутим резолуција УН о том питању, усвојена још 2010. године, није испуњена због става САД и Израела, истакао је директор Центра за евроатлантску безбедност МГИМО, професор Александар Никитин. У интервјуу за Глас Русије он је анализирао напоре страна на формирању сличне зоне.

- Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров после преговора 11. октобра у Москви са својим кувајтским колегом изјавио је да прогрес у таквим правцима као што је уништавање хемијског оружја у Сирији, преговори о иранском нуклеарном програму, још акутније поставља проблем сазивања међународне конференције за формирање зоне слободне од оружја за масовно уништење на Блиском Истоку.

Први пут идеју да се формира ненуклеарна зона на Блиском Истоку истакли су 1974. године Иран и Египат. 1990. године председник Египта Хосни Мубарак је предложио да се регион учини слободним од свих видова оружја за масовно уништење. Александар Никитин истиче са тим у вези да и даље главни проблем региона јесте нуклеарно оружје Израела, које подразумева од сто до двеста пуњења, мада се то пориче од стране званичних власти Израела.

- Све земље света полазе о тога да више од сто нукеарних пуњења постоји у центру блискоисточног конфликта. Постоје и средства за њихову доставу. Шта више, постоји озбиљна намера Израела да се користи то нуклеарно оружје као оружје за одвраћање политичким, а можда и војним путем, ако притисак на Израел од стране његових суседа буде значајан.

Са друге стране, Саудијска Арабија и Сирија нису постписнице Споразума о оштој забрани нуклеарних проба. Низ дражва региона, међу њима Сирија и Египат, нису испуниле до сада обавезе уништавања хемијског оружја. Израел је потписао Конвенцију о хемијском оружју, али није ју ратификовао. Осим тога, ова држава, као и Алжир, нису потписали Конвенцију о забрани разраде, производње и нагомилавања резерви биолошког и токсичног оружја.

Мултилатерални дијалог о претварању Блиског Истока у зону слободу од оружја за масовно уништење могао би да буде започет на међународној конеренцији о чијем одржавању је донета одлука под окриљем УН још 2010. године. Ипак њено одржавање заказано за 2012. годину било је одложено због става Израела и низа западних земаља. Није једнозначан ни став Турске, Саудијске Арабије, Ирана и Сирије, подсећа експерт.

- Израел блокира почетак преговора тиме што одбија да усмерава реалне овлашћене делегације на било какве преговоре по том питању. А земље које сам навео балансирају на ивици доношења политичке одлуке: да ли ће оне да затварају себи могући пут ка производњи, чувању, пробама или разради неких видова новог наоружања.

Истовремено ситуација не делује безизлазно, сматра Никитин. Са једне стране скоро читава јужна полулопта је зона слободна од оружја за масовно уништење према међународним соразумима. Са друге стране, крајем 60-их година више од 35 земаља, чак такве неутралне као Шведска и Швајцарска, имале су нуклеарне војне програме. Ипак после склапања Споразума о нераспростирању нуклеарног оружја, њихов број се смањио на девет.

По мишљењу експерта, сада на Бликом Истоку реално је достизање скроминијих циљева него што је ликвидација нуклеарног оружја Израела. На пример, од држава региона може се издејствовати обавеза да не размештају на својим територијама туђе оружје за масовно уништење.

Андреј Иљашенко,