Миграција: Гвоздена завеса није универзални лек

Приходи од извоза рада за многе земље у развоју стичу све већи значај. Укупне уплате миграната у сопствене државе премашују БДП Аустрије, Данске или ЈАР. Обим таквих уплата је 2013. године износио више од 400 милијарди долара и по прогнозама ће годишње расти 10%. За развијене земље радна миграција постаје проблематична: јер новац се не улива у њихову економију, већ одлази у иностранство, осим тога, расту незадовољство локалног становништва и социјална напетост. Стручњаци су уверени да проблем треба да решавају политичари.

Европска унија треба под хитно да уведе нову миграциону политику. На ово Брисел позивају неки европски посленици, између осталог – премијер-министар Малте Џозеф Мускат. Острвску државу буквално преплављује бујица миграната који тамо долазе чамцима из Африке. Власти Малте су уверене: ако се у најскорије време ништа не промени ситуација ће постати једноставно неиздржива.

Наравно, миграција није нова појава за Европу. Међутим, проблем – и то акутни проблем – је постала у последњих неколико година. Европски главни градови су сами себи појачали главобољу упустивши се у рат с Либијом, затим – додајући дрва на ватру „арапског пролећа“, подржавајући побуњенике у Сирији. Један од резултата такве политике јесте трагедија која се поновила код италијанског острва Лампедуза. Спасиоци још увек трагају за мигрантима из Сомалије, Еритреје и других земаља који су погинули за време последњег илегалног путовања. До сада је пронађено 250 тела, још 150 људи се сматра нетрагом несталим. Рим се, као и Малта, обраћа Бриселу за помоћ, али разумног одговора као што није било, још увек ни нема.

А док политичари размишљају обични Европљани на све радикалније начине изражавају своје незадовољство. Напетост између домаћег становништва и миграната расте и у сваком тренутку може прерасти у отворени конфликт. Очигледан пример је ситуација у Шпанији, каже председник организације SOS Racismo Микел Маскјаран.

- Ову ситуацију је пре свега изазвала финансијско-економска криза која се посебно јако осетила у Шпанији. Настала је тешка конкуренција за посао у оним областима у којима раније није била својствена. У условима масовне незапослености Шпанци наилазе на то да су ниже секторе тржишта рада практично потпуно заузели мигранти. А они уопште не намеравају да уступе своје „место под сунцем“. Уједно, смањују се социјални програми усмерени на помоћ домаћем становништву. У овим условима антимигрантска расположења стичу све израженији карактер што може имати веома жалосне последице.

Дакле, да ли су развијеним земљама потребни мигранти ако због њих има толико проблема? Можда треба једноставно затворити границе са заосталим земљама? Међутим, ради се управо о томе што је у савременом свету миграција природан и неопходан процес, истиче политиколог Дмитриј Орешкин.

- Постоји једноставна економска аксиома: нигде на свету није забележен случај економског раста без раста тржишта рада. Теоретски се може замислити да ће само захваљујући расту продуктивности рада расти економија неке земље. Али, засад се то нигде не дешава. Број радничких руку се умножава на различите начине: у Кини – захваљујући демографији, у развијеним земљама – захваљујући имиграцији.

Испоставља се да се Европа, па и Русија (где мигранти такође постају се озбиљнији проблем) данас налазе пред избором: драконовске мере против „гастарбајтера“ или раст економије. Тешко да ће се неко одрећи економског раста. Друга је ствар што долазак гостију треба некако уредити. Овај процес није лак и вишеплански је. Једно од решење је подизање нивоа економије земаља из којих долази главни талас миграната, сматра председник организације „Покрет развоја“ Јуриј Крупнов.

- Треба подизати ниво економије оних земаља које се данас налазе у депресивном или уништеном стању и где, с друге стране, расте наталитет. Без помоћи овим државама тешко је зауставити и регулисати процес миграције. Осим економије постоји колосални проблем везан и за екстремизам, и за тероризм, и за ширење дроге. Није могуће оградити се од заосталих земаља – ако се развијене земље ограђују гвозденом завесом све им се враћа, само у још јачој варијанти. Зато је питање подизања нивоа заосталих земаља пре свега питање националне безбедности.

Овакве тачке гледишта се придржавају и неки европски политичари. Након трагедије код Лампедузе министар иностраних послова Белгије је изјавио да треба усвајати програме који омогућавају побољшање услова живота у регионима из којих људи беже. А у УН је оштрој критици подвргнута миграциона политика ЕУ, уз истицање тога да се проблем нелегалне миграције не може решити искључиво репресивним методама. Казне су потребне, али оне треба да се односе на послодавце који запошљавају илегалне емигранте, а не саме избеглице. И у целини, треба мењати законе везане за мигранте у Европи. Што се, узгред речено, већ чини у Русији: нови Миграциони законик ће се појавити до 2015. године.

Игор Силецки,