Сиријске избеглице: коме су потребни њихови проблеми?

Куда да беже сиријске избеглице? Према прогнози УН, 2014. године већ више од 4 милиона људи биће приморано да напусти Сирију због унутрашњег конфликта који траје од марта 2011. године. У међувремену званичне светске квоте за сиријске избеглице износе 10 хиљада људи. Остали ће морати да се сместе у стихијским камповима у суседним земљама. При томе неконтролисано увећање броја миграната неизбежно ће довести до појаве нових проблема у региону.

На данашњи дан број сиријских избеглица је достигао 2 милиона људи. Још више од 4 милиона је напустило своје домове у најопаснијим регионима, али за сада остају у земљи. Ако се крвопролиће не прекине, број принудних расељених лица за годину дана ће се удвостручити, прогнозирају експерти УН. Људи из Сирије беће у Турску, Либан, Ирак, Ирску, даље у Европу. Али што даље, то им се мање радују у иностранству, истиче руководилац Центра за Азију и Блиски Исток Руског института за стратешка истраживања Јелена Супоњина.

- Све теже им је да се запосле. Ако су првих месеци конфликта суседне земље примале Сиријце раширених руку, сада је ситуација другачија. На границама је пооштрена контрола. У низ земаља Сиријце уопште не пуштају. На пример они са великом тешкоћом доспевају у Египат, само са специјалним позивом.

Карактеристични пример је Турска. Она је од почетка активни присталица снага које воде у Сирији оружану борбу против власти. На њеној територији се појавио један од првих кампова за унесећење Сиријце. Сада је њихов број на територији Турске по званичним подацима достигао 500 хиљада. И Анкара је решила да прекине ток. Око пограничног града Нусајбин почео је да се подиже зид висине 2 метра, са бодљикавом жицом и камерама за посматрање. Претпоставља се да ће се сличне преграде појавити и у другим секторима турско-сиријске границе дуге 900 километара.

Граница Сирије са Либаном је много краћа – 356 километара. Али тамо се спасава огроман део сиријских избеглица. Само званично у Либану њих је регистровано више до 700 хиљада. За земљу са 4 милиона становника то је озбиљно искупење, каже секретар за штампу представништва УН за питања избеглица у Либану Жоел Ид.

- Перспективе, треба рећи, нису баш најрадосније. Не прекида се прилив избеглица у најмању земљу од оних са којима се граничи Сирија. При томе локални Либанци су врло скромног иметка. Њима није лако да прехране своје породице, своју децу, а ту још треба помагати унесрећеним суседима изгнаницима.

Русија је већ издвојила 10 милиона долара за сиријске избеглице у Либану и Јордану. Финансијску помоћ због најезде миграната из Сирије тражи и Ирак.

Удаљеније земље такође су спремне да приме код себе Сиријце. Али у строго ограниченом обиму. Између осталог 2014. године привремено расељена лица из Сирије пристало је да прими 17 земаља. Укупна квота је 10 хиљада људи. Заинтересованих је, јасно је, много више. У уторак министри правде и унутрашњих послова ЕУ размотрили су трагедију у близини италијанског острва Лампедуза. 3. октобра тамо је потонуо чамац који је превозио избеглице из Африке. Од 500 путника спасло се само 155. ЕУ је решила да научи лекцију и објавила је намерну да формира специјалну службу која ће патролирати акваторијумом од Кипра до Шпаније и пресретати бродове са избеглицама на прилазу Европи. Друге промене у политици ЕУ у погледу избеглица се не предвиђају. За то нема потребе, изјавио је министар унутрашњих послова Немачке Ханс-Петер Фридрих.

А шеф Међународног комитета Црвеног Крста Петер Маурер тврди да таква потреба постоји. Он позива да се пружи већа подршка суседима Сирије који покушавају да изађу на крај са токовима људи који одатле стижу. Осим тога, инсистира на пружању медицинске и прехрамбене помоћи становницима који остају у Сирији. Јер њих је два пута више него оних који су напустили земљу, а због међународних економских санкција ситуација је заиста ужасна. На то је више пута указивала Русија. Очекује се да ће питање бити покренуто на међународној конференцији Женева-2. Уз срећан стицај околности она може да буд еодржана средином новембра. Циљ организатора конверенциј еје да нађу политичке путеве регулисања конфликта у Сирији.

Наталија Коваљенко,