Русија ће бранити културни суверенитет

Власти Русије спремне су да ревидирају политику у области културе у чијем формирању активније учешће треба да предузимају друштво и мецене, а такође да одустају од праксе да се према њој односи према принципу остатка. Ово је изјавио предедник земље Владимир Путин на заседању Савеза за културу и уметност у Кремљу.

Кључно питање састанка шефа државе са представницима органа власти, као и са угледним посленицима уметности била је припрема за Годину културе, која је према председничком указу објављена наредне године. Разговор Владимира Путина са учесницима саветовања изашао је далеко ван оквира организационих питања. То је и јасно ако се узме у обзир да су у Кремљ били позвани светски познати мајстори са активним грађанским ставом као што су режисери Алексаднар Сокуров и Карен Шахназаров, глумци Александар Каљагин и Олег Табаков, музичари Владимир Спиваков и Денис Мацујев.

У својим последњим програмским наступима као што је прошлогодишњи Експозе Федералном сабору или говор на недавном Валдајском форуму који је изазвао велики одјек, председник је много пажње поклонио често жалосном стању културе и духовности у Русији. Међу приоритетима развоја земље он је навео очување културног и националног идентитета, њену уникалност историјсог кода. У суштини они треба да буду основа за кретање напред, јачање јединства у разноврсности. У многоме овај став председника је диктирао тон састанка са члановима Савета за културу и уметност. Путин је истакао да је култура скуп моралних и етичких вредности које чине основу националне самосвојности.

- Не смеју се изгубити своји културни корени који су формирани вековима, од стране многих генерација представника разних националности и религија. На најтежим окукама историје дражава их је много пута сачувала. Управо зато говоримо о неопходности осмишљаваља државне политике у овој области, изради јасних принципа и оријентира који ће осигурати кутури улогу одређујећег, а не периферијалног фактора развоја земље и човека.

Свако од учесника састанка који су дошли у Кремљ није дошао празних руку. Чланови Савета спремни су да понуде држави сасвим конкретне пројекте, при томе помоћ власти у многим случајевима је потребна не финансијска, већ организациона. На пример, директор Ермитажа Михаил Пиотровски предлаже да се заинтерсованије односи према очувању кутурне целовитости Русије.

- Шта је то Русија? то је место где постоји црква и музеј који све исрпавно говори. Важна је схема једниства музејског простора Русије. Код нас постоји специјално формирани Савет музеја, постоји и читав низ предлога шта и како треба да се ради како би се сачувао музејски простор. То захтева чак не велике трошкове, већ пажњу државе, које за сада нема. Треба шире укључивати у културни живот разне делове Русије.

Дискусија шефа државе са водећим посленицима културе још једном је показала да политици у тој важној сфери Кремљ поклања већу пажњу него што то може да се учини на први поглед. Усваком случају виде се такве намере. Јер ако је реч о једниству земље и очување њене уникалности, питања културне средине не могу бити другоразредна. Са тим су се сложили сви учесници сатанка без изузетка.

Што се тиче конкретних предлога на заседању савета, њихов спектар је овог пута био невиђено велик, од формирања јединственог националног центра за филм и популаризацију класичне књижевности на телевизији до бесплатне посете музеја у Години културе за све заинтересоване. Осим тога, ускоро у земљи може да се појави основни документ: концепција државне политике у области културе, у којој приоритет ће имати васпитавање и образовање младих руских грађана.

Илија Харламов,