Животињски свет планете изумире

Светски дан заштите животиња обележава се 4. октобра. Проблем очувања биодиверзитета данас представља један од најакутнијих проблема на планети. По оценама стручњака, опасност нестанка прети скоро једној петини живих организама.

Сваког сата на Земљи нестају три врсте животиња. Планета је у кризи која се састоји у наглом смањењу броја појединих животињских врста. Ово се посебно односи на сисаре, истиче директор московског представништва Међународног фонда за заштиту животиња Марија Воронцова:

- Опасност од нестанка постоји за носороге, слонове и тигрове. На свету је остало свега две хиљаде седамсто тигрова. Код нас на Далеком истоку живе амурски тигрови, њих нема више од четири стотине. Тамо живи и изванредна врста леопарда. Њих је остало тридесет – четрдесет индивидуа. Уједно, нагло је опао број сајга-антилопа којих је пре свега двадесет година било око два милиона. На територији Русије се сачувало стадо од три до пет хиљада, а укупно их има 180 хиљада. Очигледно, смањује се број белих медведа и моржева који живе у мору Лаптева.

Број животиња се смањује на целој земаљској кугли. За последњих петсто година, по подацима Међународног савеза за очување природе (енгл. World Conservation Union), у потпуности је изумрло преко осамсто четрдесет животињских врста. По различитим проценама животиње данас изумиру сто или чак хиљаду пута брже од темпа нормалног еволуционог процеса.

Ово је пре свега условљено антропогеним мешањем. Глобално отопљење доводи до неповратне промене климе и као последица, до нестанка врста. С друге стране, освајају се нове површине, масовно се крче шуме, шире се пољопривредна добра. Осим тога, човек је главни потрошач животињског света. Невероватно брзо расте тржиште трговине биљкама и животињама. За обнављање њихове популације потребни су векови. Како истиче Марија Воронцова:

- Врло нагло се смањио број слонова. Сваке године ловокрадице у Африци убијају до шездесет хиљада слонова. Убијају због слонове кости која се данас веома цени у Југоисточој Азији и Кини. Међутим, углавном их убијају како би добили новац за помоћ терористичким организацијама. Недавно је нападнут трговачки центар у Најробију. Организација која га је запосела дошла је из Сомалије. Сматра се да до четрдесет процената новца који користи у терористичкој делатности потиче од илегалне трговине слоновим костима и од ловокрадица, који у томе активно учествују.

У Русији не само да се боре с ловокрадицама, већ се и остварују различити пројекти за очување ретких врста животиња и птица. Између осталог, то је пројекат „Моржеви Арктика“. Моржеви се обично деле на три подврсте, каже координатор пројеката за очување биодиверзитета Артика WWF Русије Михаил Стишов:

- Тихоокеански морж живи у Беринговом и Источносибирском мору. То је индустријски морж, с њим је све у реду. Атлантски насељава Гренланд и исток Канаде. Код нас – Баренцово и Карско море. Атлантски морж је малобројна врста, не зна се тачно колико их има. Зато неколико година покушавамо да откријемо места на којима обитава. Нашли смо нова станишта на острву Вајгач на Новој Земљи. Сад смо приступили сателитском посматрању. Постоје информације о томе како се моржеви крећу у Баренцовом мору.

Трећа подврста обитава у акваторији мора Лаптева. Она је најзагонетнија. Могуће је да спадају у тихоокеанске моржеве. То тек треба разјаснити. Да би се сачувала популација моржева научници треба да имају податке о местима на којима они обитавају. Генетика ће помоћи да се одговори на ово питање. Научници су успели да узму узорке генетичког материјала атлантског и тихоокеанског моржа. А експедиција која је обављена ове године омогућила је узимање узорака треће подврсте која је уврштена у Црвену листу IUCN. Још пре зиме на Институту за генетику биће добијени тачни подаци о томе како су ове подврсте међусобно повезане. Могуће је да ће та истраживања омогућити спасавање ове врсте од нестанка.

Олег Нехај,