Еколози и политичари се састају на поларном кругу

Под арктичким ледовима налазе се огромне резерве гаса и нафте. Ипак њихова експлоатација је повезана са исто толико колосалним ризицима за животну средину. Овом и другим проблемима еколошке безбедности региона биће посвећен Трећи међународни форум Арктик – територија дијалога, који ће протећи 24. и 25. септембра у Салехарду, главном граду Јамало-Ненецког аутономног округа.

Салехард је престоница највећег региона за експлоатацију гаса – једини град који се налази на поларном кругу. Управо зато је био одабран за одржавање Трећег међународног форума Арктик – територија дијалога. Овамо ће доћи политички посленици и експерти из арктичких земаља. Између осталог очекује се да ће у форуму учествовати председник Исланда Оулавјур Рагнар Гримсон, председник Финске Саули Нијнистјо и руски лидер Владимир Путин.

Лајтмотив форума ће бити питања заштите животне средине. Између осталог проблем еколошке безбедности приликом развоја региона, климатске промене, правно регулисање еколошких питања, као и задаци очувања животне средине за локално становништво. О томе је за Глас Русије говорио један од учесника форума, шеф лабораторије пронгозирања квалитета животне средине и здравља становништва Института за привредно прогнозирање Борис Ревич.

- То је већ трећи форум који ће протећи у Русији. То је огорман међународни форум, где долазе представници свих арктичких земаља. И први пут тема форума постаје здравље становништва Арктика и еколошка безбедност. Сматрам да је то одлично што осим разних економских проблема, технолошких, географских, социјалних и других, разматрају се проблеми који имају непосредне везе са становништвом Арктика.

Међутим у перспктиви еколошких проблема у региону може да постане више. Према неким оценама, под арктичким ледовима се налази до 30% свих неосвојених гасних и 13% нафтних налазишта. Ипак експлоатација нафте и гаса на Арктику је праћена повећаним еколошким ризиком. Коментарише извршни директор Руског географског друштва Генадиј Олејник.

- Испуњење задатака зависи од тога шта човек на Арктику жели да постигне. Ако он сада планира да иде тамо да вади нафту и гас, то ће бити сасвим необичан задатак. Зато што су се људи научили да на копну ваде нафту и гас, на отвореној води такође. А под ледовима, то је сасвим озбиљан задатак. У техничком погледу, у еколошком, у сваком другом.

Глобално загревање уноси промене у живот региона: копнени пут дуж арктичке обале постаје доступан све више дана у години. Вероватно већ наредних деценија Северни Ледени океан на лето ће почети потпуно да се ослобађа од леда. Разуме се, то ће довести до промена у транспортној логистици. Као пример: брод који плови из Мурманска у Иокогаму преко Суецког канала треба да пређе 12840 наутичких миља. Кренувши Северним поморским путем он ће скратити свој пут на 7070 наутичких миља. Разуме се, уз остале једнаке услове бираће се краћа маршрута. Припреме за предстојеће измене такве врсте треба започети већ данас, сматра Борис РЕвич.

- Такви гигантски форуми врло су важни како би представници власти који се окупе тамо схватали колико је то важан проблем. И тада ће много лакше бити да се организују различити радови и добије финансирање.

Међународни арктички форум се одржава од 2010. године. Први пут учесници ове дискусионе платформе су се састали у Москви. Наредни састанак је одржан 2011. у Архангелску. Оснивач форума је Руско географско друштво.

Артјом Кобзев,