Бекство из Фејсбука или правила интернет хигијене

11 милиона корисника је угасило своје профиле у друштвеној мрежи Фејсбук. По подацима анкета, њих око половина своје поступке објашњава бојазнима везаним за чување приватности на интернету. Као импулс са гашење налога послужиле су недавне вести о праћењу које на интернету спроводи Агенција за националну безбедност САД. По мишљењу стручњака, овакав одлив корисника примораће власнике друштвених мрежа да се замисле о сврсисходности тако тесне сарадње са специјалним службама

„Виртуелно самоубиство“ – новинари су тако већ крстили нови тренд. Скоро 9 милиона људи у САД и 2 милиона у Великој Британији није жалило фотографије, видеоснимке и друге информације које су дуго година сакупљали на својим налозима на Фејсбуку.

Британско издање The Daily Mail је ових дана објавило резултате анкете коју је спровео Бечки универзитет. Како се испоставило, корисници су Фејсбук напуштали и раније – Аустријанци су своје истраживање спровели пре три године. Међутим, још тада је већина испитаника – 43% - признала да из друштвених мрежа одлазе зато што страхују за неприкосновеност личног живота на интернету. На другом месту је заједничко незадовољство сервисом. Међу другим разлозима су – одсуство жеље да се воде празни разговори и страх од тога да ће постати зависни од социјалне мреже. Међутим, проблем у току протекле три године није никуд нестао, да не кажемо нешто више, истиче руководилац групе, који је обављао истраживање, професор Бечког универзитета Штефан Штигер.

- Просто је подударност то што се чланак [в The Daily Mail] појавио управо сад кад су ова питања актуелна у вези с АНБ. Међутим, то истовремено показује колико поменута тема остаје актуелна. Тада су, пре три године, због незадовољства које је избило, многи корисници почели да напуштају Фејсбук и сад видимо нешто слично.

Повод за први талас бекства из Фејсбука представљала је неодређена изјава власника сервиса Марка Цукерберга о томе да људи наводно имају застарелу представу о приватности на интернету. Сад су већ корисници друштвених мрежа уз помоћ бившег радника АНБ Едварда Сноудена добили сасвим конкретне информације: „Велики брат“ вас будно посматра користећи компликоване програме и читаву војску сарадника. Природно је што су после таквих ствари почели да беже већ милиони.

Истина, опасност од праћења и губитка приватности није у свим земљама озбиљно схваћена. Како је показала анкета коју је организовао интернет-сајт „Глас Русије“, у Немачкој је своје профиле угасило само 10% испитаника, а још 16 је почело опрезније да користи личне податке. Међу франкофоним посетиоцима сајта 13% се већ избавило од акаунта, још 23 се спрема то да учини. Кориснике који говоре енглески перспектива праћења је уплашила више – већ 57% је „убило“ своје ФБ-профиле. А међу руским корисницима који су угасили акаунте нашло се свега 4%.

Треба истаћи да корисници који напуштају Фејсбук највероватније то не чине под утицајем тренутне одлуке и емоција. То најпре сведочи о промишљеној и одмереној одлуци, јер није тако једноставно напустити друштвну мрежу, истакао је у интервјуу за „Глас Русије“ професор социологије с Корнелског универзитета Мајкл Мејси.

- Изузетно је тешко угасити профил – Фејсбук ће то спречавати на све начине. Много је лакше једноставно га не користити. Осим тога, приликом гашења налога губите сав свој садржај, фотографије итд. Чини се све како би корисник одустао од овог корака. Међутим, ако људи ипак иду на то и гасе своје профиле, то значи да шаљу јасан сигнал – сигнал који одсликава њихову узнемиреност због приватности личних информација.

Да ли ће се наставити масовно гашење профила? И до чега то може довести? – на ово питање је „Гласу Русије“ одговорио извршни директор британске компаније у области заштите дигиталних права Open Rights Group Џим Килок:

- То ће се сигурно одразити на бизнис: између осталог, Фејсбук ће изгубити приход. Међутим, то је вероватно позитиван моменат – јер у том случају ће компаније морати поново да размотре односе с америчким специјалним службама и да се пажљивије односе према законима који дозвољавају влади да прати информације и да кршти пословну тајну. Амерички закони су потенцијално усмерени на то да специјалне службе могу да добију сваку информацију о сваком човеку којих их потенцијално занима – то је сад општепозната чињеница. Влада ништа неће предузети. Мислим да ће у том случају друштвени притисак бити веома уместан.

Истина, постоји и друга страна проблема. Култура понашања корисника у интернет-просторима је до сада била врло далека од савршенства. А приватност се може обезбедити једноставно, поштовањем одређене „хигијене“ приликом рада у мрежи, уверен је познати мексички политиколог Габриел Кариљо.

- Ја свој Фејсбук користим тако да нико од мене не може да добије сувишну информацију. Најбољи и очигледно једини начин да се то учини јесте да се не објављују никакви тајни подаци о себи у друштвеним мрежама. Не објављујем тамо своје телефоне, личне фотографије, бројеве кредитних картица. За мене је Фејсбук пре свега средство за масовно информисање из којег сазнајем о актуелним светским догађајима, а није спремиште личних података. По мом мишљењу, многи људи не схватају важност поштовања правила „хигијене“ у интернет-простору.

Кад је избио скандал с праћењем компаније Facebook, Google и Yahoo су предложиле да се уведу нова правила „отворености“ која ће омогућити корисницима да провере које инфомације и у ком обиму прикупљају специјалне службе. По мишљењу стручњака таква транспарентност ће у извесној мери помоћи. Ипак, главни корак треба да предузму власти законодавно ограничивши могућности праћења људи без одговарајуће судске одлуке. Док тога не буде било друштвене мреже ће губити кориснике, а заједно с њима и приходе.

Андреј Смирнов,