Римокатолички свет у очекивању чудa Светог Јануарија

На дан 19. септембра, током неколико векова, верници Римокатоличке цркве очекују чудо Светог Јануарија. Ако се оно не деси, католици то тумаче лошим предзнаком.
Јануарије - један од најцењенијих светаца, како у Римокатоличкој, тако и у Православној цркви. Он припада великомученицима из првих векова хришћанства, објашњава за "Глас Русије" римокатолички новинар Виктор Хруљ:

- Свети Јануарије је припадао аристократској породици из италијанског града Беневента. Пошто је од раних ногу добио добро образовање и био примеран хришћанин, постао је први епископ тог града. Живео је у времену Диоклецијановог прогона хришћана. Једном приликом, док се Свети Јануарије налазио у посети затвору, у којем су бацани верници, био је ухапшен. Предање каже да је у почетку, заједно са другим хришћанима, био бачен у пећ, али је остао неповређен, потом је био бачен животињама у циркусу, али га животиње нису дотакле. И у 305 години наше ере, много пре него што је хришћанство постало званична религија Римског царства, одрубљена му је глава.

Верници су сакупили крв светог Јануарија у две боце и главу понели са собом. Његове мошти су у петом веку биле похрањене у катедрали у Напуљу. У 1389 години, први пут се десило чудо, које нико не може да објасни: крв мученика, која се чувала у боцама, изненада је из згуснутог стања прешла у течно и проврела. Од тада, три пута годишње: у суботу прве недеље маја, 19. септембра – дан страдања светитеља и 16. децембра - дан спасења Напуља од ерупције Везув 1631 – крв Јануарија се растаче и ври. У ова три дана, у Напуљу се окупља на хиљаде ходочасника који желе да својим очима виде чудо. Међутим, наставља Виктор Хруљ:

- Три пута у двадесетом веку, није се догодило чудо. Католици верују да одсуство чуда представља лош знак. Заиста, датуми његовог изостајања се везују за почетак Другог светског рата 1939, за ерупцију Везува 1944 године. Чудо се није десило ни 1980 године, пред снажан земљотрес у Напуљу.

Не једном су скептични научници покушали да оповргну чудо Светог Јануарија, тврдећи да се у боцама чува посебан састав, који изгледа као крв. Ако се боца са таквом смесом протресе, долази до просте хемијске реакције и тврдо тело може прећи у течно стање. Године 1992, они су чак у лабораторији створили нешто као "Крв Јануарија". Међутим, две деценије касније, Ђузепе Гераци - професор Биолошког факултета, Универзитета у Напуљу, после 4 година истраживања и бројних спектралних анализа, закључио је да се у ампули, ипак, налази права крв.

"Чудо Светог Јануарија" није толико поштовано у православној као што је у римокатоличкој традицији. Тако да посебни дани и светковине, посвећене чудесима светитеља, не постоје у источном делу хришћанства. Осим, можда, једног, говори православни свештеник Игор Фомин:

- Постоји посебан дан који обележавамо. То је дан када пред православни Ускрс у Јерусалиму силази Благородни огањ. То је, вероватно, једини дан чуда код нас. Зато ми верујемо да се чуда стално дешавају.

Милена Фаустова,