Наша пошта бр. 15

Добро вече! Готово је, завршено је топло лето! У Москви већ по неколико дана пада киша, ветар кида прво пожутело лишће са дрвећа, миришу астре и јесење хризантеме. Помало је тужно, наравно. Од лета које се у нашим крајевима не може назвати дугим не желимо да се растанемо. Али биће још топлих сунчаних дана, такозвано михољско лето тек предстоји!

То што је напољу јесен није повод да заборавимо на догађаје протеклог лета. Писмо од Драгана Комадинића смо добили буквално ових дана. Овог лета Драган је прославио 87. рођендан. Наше честитке! Предстоји за годину дана леп датум – 88 година! «Још у младости сам изградио једно физиолошко правило: човек је стар как се осећа», - пише Драган. По свему судећи, Драгану Комадинићу није суђено да остари још врло дуго. Само да знате колико има планова! Његови чланци и белешке објављују се у разним издањима, а сада спрема нову књигу заштампу. Надао се да ћемо бити међу њеним првим читаоцима. Пише Драган.

Драган Комадинић је један од најстаријих слушалаца московског радија и верних пријатеља Русије. Не чуди што тежња србских и црногорских политичара ка чланству у ЕУ и НАТО и у извесној мери занемаривање веза са Русијом изазива његов протест и негодовање. «Заборависмо ко нам је у највећим мукама био пријатељ, а ко крвави непријатељ, - пише Комадинић у чланку објављеном у листу Дан. – Заборависмо да смо захваљујући Русима, сачували своје име и своју гордост и јунаштво и да су нам они били инспирација за све јуначке подвиге и очување свога имена и части… Данашњи политичари то ништа не знају, немају појам и… брзометно хоће у НАТО пакт, не питајући народ. Све раде путем силе. Заборављају да је руски «Ваљак» највећа сила на свету јер је у складу са Божијом силом и правдом».

У свом чланку Драган Комадинић покушава још једном да подсети на познате чињенице опште историје Русије и Србије. Главна је његова жеља да историју своје земље познају и памте данашњи млади људи. Не обраћа се случајно њима Драган у песми о Косову, о светом за сваког Србина дану, Видовдану.

Нека сутра наша младеж добро отвори очи и зна,

Да је крв просута на Косову због наше вере,

И да је Србија једнога дана као лав да скочи

И да је све лажи и подлости да опере!...

Не питате се да ли је Русија бранити Косово,

И шта ће после свега тога бити са вама…

Све што имамо Свето потиче од наше вере и Косова,

Косово је наша химна, заклетва и Вера,

Косово је наша света Кнежева вечера,

Косово је музика која у нашим душама непристано свира,

Косово нашим срцима никада неће дати спокоја и мира!

Историју своје домовине деца уче не само из уџбеника. О најважнијим догађајима им говоре родитељи, представници старије генерације. Наравно, у таквом случају тешко је говорити о непристрасности. Али ко је рекао да је историја наука хладног разума? Само тако може се васпитати прави патриота. Мада, ранво, часови историје у школи у томе такође играју своју улогу. При томе не само у васпитању. И то је један од разлога зашто ситуација акутне несташице уџбеника у србским школама у регионима о којој је ових дана говорио наш дописник Ратко Паић наводи на опрез.

Зато је и реакција наших слушалаца на то саопштење била врло оштра. На пример, Бранислав Јаковљевић оставио је на Фејсбуку следећи коментар: «Negde na primer u Beogradu gradjanke radjaju decu, a u nekim gredovima poput Uzica gradjanke radjaju MAGARCE, VOLOVE, MAJMUNE, SVINJE, a stoci naravno nije potreban udzbenik ! Svi vi autori koji pisete, ste hteli kapitalizam, samo sto ne znate da u kapitalizmu nema ravnopravnosti»

Веома жалимо што је Дан знања који је ове године пао 2. септембра донесе не само радости од састанка са друговима из разреда, већ и проблеме. Наравно, наставниц, ученици и њихови родитељи ипак ће наћи начин да изађу на крај са њима. Али ипак да пожелимо нашој деци више пријатних изненађења у новој школској години!

Јелена Јегорова,