БЕЧКИ "ДАНАС" СУ БИЛЕ ПРВЕ НОВИНЕ ЗА НАШЕ ГРАЂАНЕ У ИНОСТРАНСТВУ

06.09.2013. год.

Почетком шездесетих година прошлог века, наши грађани тадасње СФРЈ су

почели одлазити на привремени рад у иностранство, јер нису могли добити посао у домовини, ради чега је влада дозволила да могу одлазити на рад у друге земље.

Најпре су одлазили у тадашњу суседну Аустрију, затим у Немачку и Швајцарску, а касније и у неке друге средњеевропске земље, што је из године у годину повећавао се број градђана који су одлазили у иностраство на рад, јер су били незапослени, тако да су касније одлазили и неки који су имали мале зараде у домовини, јер су дознали да се у иностранству може више зарадити. За њих у иностранству нисе штампане никакве новине, које би писале о њиховом животу и раду, све док 19.јануара 1973. године није основао редакцију недељних новина "Данас" у Бечу, новинар и уредник Васа

Казимировић, родом из Новог Сада, које су излазиле све до 5.децембра 1975.

године. У нима су наши градђани писали у сваком броју издања

родољубиве песме за тадашњом СФРЈ.

Пошто је уредник Казимировић поцео добијати увредљива и претећа анонимна писма, он је морао престати са издавањем новина, јер су тада сви медији били у рукама и контроли државе, па им није одговарало да се штампају и приватне новине за наше градђане, мада оне нису никада ништа писале против своје домовине.

У медђувремену су тада почеле да се штампају државне новине-иностраних

издања за наше градђане у иностранству: Новости из Југославије из Београда, Ослободђење из Сарајева и загребачку "Вјеснк" који је имао редакцију у

Немачкој. Ове новине су излазиле све до распада бивше СФРЈ, а после тога и градђанског рата у БиХ, почела су да излазе европска издања из Србије, БиХ и Хрватске, која и данас излазе.

Аутор овог написа је био дугогодишњи самостални независи новинар поменутих редакција, па је написао и једну песму посвећену бечким "Данас", јер се поред новинарског посла бавио и писањем песама, као књижевник.

ДАНАС

Деветнаестог јануара године,

хиљадудеветстотинаседамдесттреће,

процветало је у Бечеу нас цвеће.

Изашле су омиљене и драге новине за нас

нас најдражи лист "Данас".

Са мало наде да ће стално излазити,

требало је са мало новаца оснивач бити.

За нас печалбаре, велики дар,

основао их је Васа Казимировић-новинар.

Зато смо њему много захвални,

и нашем листу "Данас" сви одани.

Он помазе нама у тудђини,

то је наш у иностранству лист једни.

Све док смо у туђини ми,

нека нам "Данас" излази.

"Данас" требамо сви читати,

и на лист се редовно претплаћивати.

Свима у редакцији пуно успеха пожелимо,

и треба да им се захвалимо.

Посебно постовање уреднику Васи,

који нам "Данас" први огласи.

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Доживите радост са Ордера апликацијом

У области корпоративне исхране, апликација Ордера претставља иновативно рјешење у задовољавању потреба запослених. Са модулима као што су Топли оброк, Кетеринг, Ресторани, Онлајн Шоп, Ордера нуди велике могућности за...

Преминуо пуковник Златан Црналић

Пуковник Златан Црналић, један од преживјелих пилота који су оборени изнад Новог Травника у фебруару 1994. године, преминуо је данас у 61. години након краће и тешке болести

РТ: Швајцарска конференција окончаће „мировни план“ Зеленског – Медведев

Предстојећи догађај ће разоткрити „немоћ“ Запада и неспособност да оконча сукоб у Украјини, изјавио је бивши руски председник

РТ: Макронова идеја за Украјину би започела трећи светски рат – Мађарска

Слање НАТО трупа у Украјину могло би да изазове свеопшти нуклеарни рат, упозорио је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто

Захарова: НАТО је одговоран за страдања у Југославији – и за Сребреницу, а дан сећања на све жртве геноцида већ постоји

На редовном брифингу одржаном 3. маја 2024. године, званични представник МСП Русије Марија Захарова одговорила је на питање о предлогу резолуције ГС УН о Сребреници. Доносимо цео текст питања...

Украјина је на измаку– заменик директора ГУР-а

Кијеву недостаје оружје и мотивисани војници, али је мало вероватно да ће мировни преговори бити пре 2025. године, рекао је његов заменик шефа обавештајне службе за Тхе Ецономист

Остале новости из рубрике »