Обама поставио сиријску замку самом себи

Константин Долгов, опуномоћеник Министарства спољних послова РФ за људска права, са своје стране истиче да напад на Сирију неће бити могуће објаснити хуманитарним разлозима, јер амерички методи заштите сиријског цивилног становништва наносе том истом становништву још више штете. „За нас је неприхватљив принцип ‘заштите’ цивилног становништва којим му се наноси још већа штета. Ми се сећамо трагичних догађаја везаних за незакониту примену силе према бившој Југославији. Затим су на исти начин ‘штитили становништво’ (опет под наводницима) у Ираку и Либији. Авганистан је очигледан пример такве заштите. Тамо у нападима беспилотних летелица и авијације међународних снага гину стотине мирних житеља, међу којима су и жене и деца“, изјавио је Долгов.

„Ми полазимо од тога да се поштовање људских права и прекид страдања која трпе грађани Сирије најбрже могу достићи политичким регулисањем сиријског конфликта путем дијалога између зараћених страна“, рекао је диломата.

У том контексту руски експерти сматрају да се приликом доношења одлуке о „одложеној примени силе“ против Дамаска Барак Обама руководио пре свега политичком ситуацијом у самој Америци.

„Обама је по образовању правник и њему је, за разлику од председника Буша, стало да своје потезе прикаже као легитимне, поготово у ситуацији када британски савезник није подржао његове планове, што је за њега био јак ударац“, изјавио је за „Комерсант“ Дмитриј Трењин, директор Московског Карнеги центра. „Обами је стало да бар са Конгресом подели одговорност“, каже експерт и додаје да је садашњи председник САД „у већој мери политичар него геополитичар, и за њега стање у самој Америци још увек има приоритет“.

Алексеј Малашенко, професор Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО) и члан научног савета Московског Карнеги центра, такође сматра да се Обама суочио са неприхватањем његове иницијативе у САД и у свету, и зато сада не жели да сноси одговорност за нови рат: „Сасвим је очигледно да већина републиканаца у Конгресу подржава војну интервенцију. Ту идеју подржава и један део демократа. Али једно је законодавни орган, а друго су људи који одлучују о конкретним политичким потезима, јер ће они на крају одговарати пред јавношћу.“

Политиколог је појаснио да ће се напад на Сирију негативно одразити на Обамину популарност и ауторитет после крајње непопуларних ратова у Ираку и Авганистану и убиства амбасадора у Либији, а Обама жели успешно да оконча свој други председнички мандат.

 

Малашенко претпоставља да су Американци у сиријском питању сами себи поставили замку. Они и сами схватају да резултат тог напада неће бити ни окончање грађанског рата, ни свргавање Башара Асада. Сада је ситуација таква да Бела кућа не може да обустави подршку сиријским побуњеницима, али не жели ни да изда наређење о бескорисној војној интервенцији. „Ако САД не изврше тај напад, то ће бити знак њихове сопствене слабости. Ако га изврше, то ће бити знак да су погрешили. Обама ће у свакој варијанти бити изложен критици, и у свакој варијанти ће бити јасно да амерички курс уопште није јасан“, констатује Малашенко.

Експерт не искључује могућност да уопште не буде напада на Сирију: „Мени се због нечега чини да ће САД стално тражити повод да одложе напад. Час је то предстојећи самит Г-20, час комисија УН треба да испита шта се догодило... Можда ће на крају крајева Американци ‘испољити хуманост’.“