„ВАВИЛОН“ ИЗ СТАРЕ ПАЗОВЕ КАО НАЈБОЉА ПРЕДСТАВА ДОБИО ПЕТ ЗЛАТНИХ МАСКИ

На 56. међународнон Фестивалу фествала  одржаном у јулу у Требињу уз учешће шест позоришних трупа из Црне Горе, Босне и Херцеговине   и Србије, победника националних драмских смотри, представа покрета “Вавилон “, СКУД “Херој Јанко Чмелик” и Словачког позортишта ВХВ из Старе Пазове, ауторски пројекат Мирпослава Кожика сценартисте , редитеља и сценографа  и Мирослава Бакоа, композитора   ,добила је пет златних  маски, највиших фестивалских одличја : за представу у целини;   за режију   ,за    сценографију   , за оригиналну музику  и за костимогарфију (Ивана Бако) . 

Представа „Вавилон“, ауторски пројекат  Мирослава  Кожика, писца сценарија и редитеља и Мирослава Бакоа, композиотора, реализован у продуксцији Словачког КУД“Хероја Јанко Чмелик“ и Позоришта ВХВ из Старе Пазове, према одлуци стручног жирија најбоље је сценско остварење на тек завршеном 56. „Фестивалу фестивала „ , требињској смотри најбољих птредстава  овогодишње аматерске драмске продукције Србије, БиХ и Црне Горе.

„Вавилону „ су припале  пет фестивалских одличја , златне маске и дипломе : за најбољу  предатава у целини, за режију (Мирослав Кожик) ,за сценографију (Мирослав Кожик) ,за  костимогарфију (Ивана Бако  ), за оригиналну музику (Мирослав Бако).

После „Вавилона“, највећи број златних маски и диплома –три- добила је представа „ На граници „ Славомира Мрожека коју је у Центру за културу „Масука „ из Велике Плане  сценски оживео Дејан Цицмлиовић: Нада Бајић за најуспешније оставрену женску улогу , Јелена Стојадиновић за епизодну женску улогу ,по олдуци стучног жирија  ,а по  одлуци  жирија публике представа „На гераници „ је добила златну маску и диполому као најбоље сценско дело.

 Две  дипломе и златне маске остале су у граду домаћину, а њихови власници су Дарко Куртовић, протагониста најуспешније  мушке  главне улоге и Жељко Милошевић  , редитељ , који је ову награду добио за најбоље одиграну  мушку епизпду у представи коју је сам режиарао „Херој нације“ Ивана М. Лалаића , изведену послење фестиваслке вечери, у недељу, 28. јула. 

На овогодшњем, 56.по реду „Фестивала фестивала“ одржаном од 22. до 28. јула ,изведено је укупно шест представе , прво и друго пласиране на републичким фестивалима драмских  аматера:

„Опера  за три гроша“ по Брехту , у извођењу Центара за културу „Ненад Ракочевић“ из Мојквоца, а у режији Милована Ћетковића , уз ангажовање глумаца из Колашина и Бијелог Поља ;“Живјели су до краја живота „ комични колаж по текстовима Стерије,Ефраина Кишона и Душана Ковачевића које је за  сцену Драмског студија „Захумље „у Никшићу уподобио редитељски тријумвират: Марија Бацковић,Славиша Грубиша ,Илија Гајовић (Црна Гора).

Из БиХ поред већ поменуте предсатаве домаћина приказана је комедија најпопулрнијег и у свету најпознтијег саверменог хрватског драмског писца  Мира Гаврана“Тражи се нови супруг“ Градског аматерског казалишта из Орашја у сценској реализацији Иља Бенковића.

Стручним жиријем чији су чланови били Небојша Кундачина и Божидар Зечевић председавао је Димитрије Јовановић, а разговоре за округлим столом је водио театролог и позоришни критичар Рашко Јовановић. 

Сви успеси старопазовачког позоришта на фестивалима у Требињу

Ово је шесто учешће драмских аматера из Старе Пазове на фестивалу у Требињу.

Први пут су наступили пре 32. године, на 25. Фестивалу драмских аматера Југолсавије ,(ФЕДРАЈ) у пратећем, поноћном програму кад су одиграли поетску дуо драму Јана Смрека „Песник и жена“ у режији Петра Лазара,са Аном Каределис  (касније дипломирала глуму и одавно живи и ради у Шпснији) и Мирославом Бенком,сада један од водећих наших редитеља позоришта покрета (дипломирао глуму на Академији уметности у Новом Саду и режију  на Факултету драмских уметности у Београду).

Наредне, 1982. године , на 26.ФЕДРАЈ-у Мирослав Бенка добија своју прву златну маску и диплому као редиетељ представе „Магла  у свитање „ Мила Урбана у извођењу Словачког позоришта ВХВ из Старе Пазове,а Ана Карделис  и Јан Вереш доносе у своје позориште златне маске за глуму.

За режију „Саломе  1982.“ по Оскару  Вајдлу , коју је на 27. ФЕРДАЈ-у  1983. извело словачко пазовачко аматерско позориште , ВХВ из Старе Пазове ,Мирослав Бенка добија диплому за режију,  док ће представа „Пешице“ Славомира Мрожека , играна на србском језику у копродукцији ВХВ и Културог центра,Бенки донети још једну златну маску за режију, а протагонистима   више похвала за глумачка остварења.

Последњи пут на тада још увек живућем  Фестивалу  драмских аматера Југославије, старопазовачко словачко позориште ВХВ  је  учествовало 1989. (33. фест.) извођењем Чеховљеве „Свадбе „ у сценској реализацији , тада сталног редитеља овог колектива, Мирослава Бенке.

Најбољи старопазовачки глумац током 110 година посотојања словачког дивалда у овој  сремској варошици, до пре неколико деценија претежно насељеној Словацима, Јурај Ондрик, на том 33. ФЕРДРАЈ-добија златну маску за улогу Ивана Васиљевича Апломова.

Учешће осталих словачких позоришта  из Војводине на ФЕДРАЈУ 

Поред   старопазовачке ,  на ФЕДРАЈ-у ,најпре у Требињу, а затим у Врању ,учестовале су и осатле две  сецне ВХВ,   из Ковчице и Бачког Петровца ,које су у то време имале статус полупрофесионалних позоришта.

На 23.Фестивалу ( 1979.) у Требињу, АПД “ВХВ” из Бачког Петровца приказало је у пратећем , поноћном програму  дуодраму  Пјотра Лаврењева “Балада о поручнику и Марјутки “ у режији тада дебитанта Љубослава Мајера , а у извођењу  већ прослављеног глумачког пара  Јана Частвена (Поручник)  и Зузане  Чаственове (Марјутка).

Овај позоришни драгуљ је пре тога својим  уметничким  исказом толико блеснуо да је обасјао  Фестивал малих И експерименталних сцена у Панчеву  и дуго није престајао да сјаји  ни после требињског фестивалског звона.

Нека и у” Аурори”  поново  засветли бар спомен на младог Мајеру  најлепшу сценску баладу , коју је доле потписани чим је видео, уврстио у обавезну лектиру сећања са списка бајкотерапије. 

Позивам за сведока Милоша Јевтића, нека отвоври своје  “Сањалиште теара “ и са странице  187. само за читацое “Ауроре” и њихово  непрофитно друштво прочита шта  то   ради  у својој  сценској балади  приправник за позоришног волшебника, Љубослав Мајера.

“До сада непознат, очито веома даровити редитељ  Љубослав Мајера , зналачки је сместио своју представу  у необичан присан процтор летњег биоскопа.Ова лирска прича о нежним комуникацијама двоје  младих људи открила је , прво, једног  редитеља (Љубослава Мајеру)  и друго  једну сјајну глумицу (Зузану Чаственову).

Ово поноћно издање, изведено , иначе ,ван конкуренције , публика  је ,с разлогом,доживцела као прави театарски драгуљ.”(Милош Јевтић,”Сањалиште тетара “,Врање 1996.

Две представе из Петровца на 31. ФЕДРАЈ-у 1987.

У Требиње су  на 31. ФЕДРАЈ (1987.) стигле две представе  из Бачког Петровца. 

У званичој конкуренцији је игран”Дом Бернарде Албе “ Федерика  Гарсије Лорке у сценској поставци Андреја Привратског (диполоме за гумачка освраења добили су Јана Урбачекова и Вјера Балажова), док су ван конкуренције у поноћном програм изведени “Путеви”Тенеси Вилијамса у режији Љубослава Мајере.

Учешће на 37.ФЕДРАЈ-у(1993.) последњем који је  Требиње   изабрао као престони позоришни град   (наредни, 38.ће се привремено преселити у Врање) са  Аристофановом “ Лизистратом “ коју је у сигурну позоршну кућу у Петровцу Бачком  сместио сценски судски извршитељ Љубослав Мајера , донело је  том театарском азили  више признања  и награда.

У витририне свог позоришта ПП (петровачки позориштарци) су припремајући се да се одметну у професионалце (што се  и догодило деценију касније у режији и тотал дизајну  Драган Срећкова) су сместили медаље и дипломе одликоване “Лизистрате “: сребрну плакету за представу у целини,награду за режију Лубослава Мајера  којој се придружила и награда за сценографију истом аутору, а сва одличја краси награда за најбоље одиграну женску улогу коју је добила Милушка Анушјакова (Мајера зна зашто).

На 38. ФЕДРАЈ-у , првом одржаном у Врању (1994.) АП  ВХВ из Петровца  је  сценски проговрио   “Језиком горшатака”онако како га је замислио  Харолд Пинтер, а озвучио на словачком позанти сценски лектор  и логопед , равничар Љубослав Мајера, који је као  нејдном раније радио по ситему : што пропусти редитељ Мајера,надокнадиће Мајера сценограф коме ће рупе у декору  , ако их буде, а било их је и  то у изобиљу ,закрпити костимогтраф Мајера. Кад би могао. 

Али није  урадио како ваља ни једно , ни друго, ни треће.

”Чудно је да луцидни редитељ Мајера није нашао  решење  и за ту нову поделу  као и за другачије околноти ,” жали се Милош Јевтић у свом “Сањалишту тетра “.

Ковачица: златна маска Мајери за представу “Сатире”Ханса Закса”(Милош Јевтић”Сањалиште тетра “)

Али не може Мајера баш увек  да навлачи златне маске.

А на 22. ФЕДРАЈ-у 1981. у Требињу, могло је : представа “Сатире “ Хаса Закса ,коју је у сценској поставци  Љубослава Мајере извело АП ВХВ из Ковачице  донела је две златне маске позоришту из најближег окружења Падине: Мајери за режију  (образложење следи после ове реченице) и позоришном магу из те Падине Томашу Хријешику” за уверљиву и динамичну игру”.

Образложење за златну  Мајерину маску

“за јединствено и креативно обликовање режије,сценографије ,  костима и маске  у представи “Сатире “ (Ковачица).”

Додељене су и две дипломе за  гумачка остварења: у представи “Сатире “: Марији Јонаш “ за разиграно  и уверљиво утемељивање   лика Сељанке  у представи “Сатире “ и Павелу Кожику за “ успешнбу улогу фратра .

Пет недодељних златних маски представи“Случајеви „ Томаша Хријешика  из Ковачице

Случај је хтео, а случај много хоће, да  је представа „Случај Јелизавете Б.“ Данијела Хармса, авагардног руског писца ,једног од претеча позоришта апсурда, која се играла и под називом „Случајеви „ приказана на 28.ФЕДРАЈ-у(1984.)  ван конкуренције , у поноћном програму у извођењу АП „ВХВ“ из Ковачице у режији и тотал дизајну Томаша Хријешика  ,изазвала  фестивалски скандал великих размера ,да је о њему објављена и инофрмација на кутурној страни Политике, иначе веома уздржане  на сва збивања  у уметничкој самоделатности , која по правилу не региструје, оријенетисана искључиво на елитну, професионалну, дакако, уменичку продукцију. 

Официјелни фестивалски   жири  коме је председавала Дарка Чех, редитељка из Љубљане , а чланови Фадиљ Хисај, редитељ из Приштине  и Зоран Ристовић, редитељ из Зенице, једногласно је одлучио да призања не додли нијендој представи из званичног прогарама, него да свих пет златних маски и диплома додели „Случају Јелизтавете Б.“ из Ковачице , која одиграна ван конкуренцији.

То би жири учинио, кад би могло, али није могло, јер Парвилником фестивала тако нешто није предвиђено.

Зато је у Одлуции жирија  28. Требињског ФЕДРАЈ-а те 1984. г. писало: „Жири би свих пет златиних маски додлеио, кад би могло,а не може,ансамблу из Ковачице и то : за представу и целини (1.), Ани Томановој , глумици (2.) Томашу Хријешику: 3 златне маске – за режију,музку и сценографију“.

Пошто по Правилнику није могао  златне маске да додели Хријешиковом ансамблу, ни самом Хрјешику, жири је одлучио да их уопште   не додели ником другом.

Тако су  се две словачке представе - Мајерина “Балада “  и Хијешикови “Случајеви” изведени  ван конкуренције као  поноћни, пратећи програм  квалитетима свог високог сценског напона  озбиљно наметнуле као претећи  програм  Фестивалу драмских аматера Југославије .
 

Да су прикануи у минут до 12 , ко зна шта би било, али је на време  алармиарн  интерветни вод лежећих позоришних полициајца  спремних увек да делују , а и делују, ко каже да не делују и то перманентно , не само на сцени , него испод бине исто тако продуктивно као и изнд бине, између редова, у паузама, у возачкоим и светлосним парковима,константно прелазећи рампу  високо подугнту , занишљену рампу,и крећући се стлно тамо-амо, амо -тамо, глумци и публика мисле без система, али су у криву,  јер у свему томе има система ,  живота ми свачијега,свакојаких , једино нема система Станиславског.