Ћирилица – азбука раздора?

Ми смо то већ пролазили: прво се пажња јавности фокусира на неки проблем, затим посебно иницијативни грађани прелазе са разматрања на погроме, и ако властима не пође за руком да смире ове „активисте“, диже се талас насиља који може да се заустави само увођењем ванредног стања. Такав експлозивни „проблем“ у хрватском граду Вуковару је коришћење ћирилице. И већ не по први пут страсти се опасно усијавају.

Град је напет већ два дана. Повод за конфликт, ћириличне таблице биле су постављене у понедељак ујутру на зградама полиције, пореске службе и градске администрације. То је било учињено у складу са законом о националним мањинама. Ипак око сто Хрвата, незадовољних суседством натписа на хрватском језику са србском ћирилицом збрисало је полицијске кордоне и чекићима разбило таблице на три државне установе. Протестну акцију организовало је удружење ветерана бојевих дејстава, полиција је ухапсила неколико људи.

Прича око таблица је настављена у другом хрватском граду Дубровнику. Тамо су националисти, незадовољни коришћењем ћирилице, извршили акт вандализма: исписали су увредљивим натписима православну цркву из 19. века. Непознати злонамерници су унаказили зидове цркве Светих Благовести која је подигнута у 19. веку, натписима Србе на врбе, Не ћирилици у Вуковару, као и другим антисрбским паролама. Слични провокациони натписи су се појавилиу току ноћи и у другим квартовима града.

Да, ми схватамо да су односи Срба и Хрвата у Вуковару далеки од идиличних. Да, губитке тромесечног крвавог сукоба 1991. године немогуће је заборавити за пар деценија: превише је људи изгубило своје ближње... Али оскврнити храм Божји није хришћански! Између осталог, да питамо за мишљење свештеника који нема директан однос према конфликтној ситуацији. Дајемо реч јеромонаху Сретенског манастира, главном уреднику српске странице сајта Православие.ру оцу Игнатију Шестакову.

- Србска црква је увек била за хрватске екстремисте отелотворење српске културе. У Дубровнику, па не само у њему, такве провокације се дешавају редовно. Графити, разбијена стакла, поломљена врата, оскрврњени гробови – то је свакодневица Српске православне цркве у неким регионима Хрватске.

Не желим да кажем да је став државе националистички, али после распада Југославије у хрватском друштву постоје токови који култивишу негативни однос према источно-православној цивилизацији, србској култури и њеном очигледном изразу – ћирилици. За то има много узрока: то је пре свега узајамно проливена крв за време рата. Али не треба заборавити и на то да у савременом свету постоји тенденција истискивања православља.

Између осталог званична власт у Хрватској тежи да превлада такву ситуацију. Стално се дешавају састанци православних епископа и представника власти, хрватских посленика културе, уметности. Дијалог несумњиво постоји. Подржава се он из два разлога: као прво Хрватска је члан ЕУ и треба да поштује права националних мањина и као друго у Хрватској је много људи који се искрено и сасвим нормално односе према србској култури и признају њену улогу.

Да подсетимо да право коришћења ћириличног писма у појединим регионима Хрватске даје закон о заштити права националних мањина. То значи да у сваком округу земље где национална мањина износи више од трећине становништва, могу да буду постављени званични информациони знаци на језику ове мањине. Укупно у Хрватској има око 20 општина и градова где представници српске националне мањине чине више од трећине становништва.

Вера Жердева, Владимир Путјатин,