Еврозона излази из рецесије

Еврозона излази из рецесије дуге годину и по дана. По подацима Европске статистике, обим БДП 17 земаља валутног савеза је у другом кварталу порастао за 0,3% у поређењу с јануаром-мартом. То се пре свега десило захваљујући добрим показатељима највећих економија еврозоне – Немачке и Француске. Међутим, засад је рано говорити о почетку стабилног раста.

Свежи подаци су премаишили очекивања аналитичара. Тако је у Немачкој пораст економије износио 0,7%, а Париз је успео да оствари повећање БДП од 0,5% упркос прогнозама на нивоу 0,2%. Такође, успорен је темпо пада економије проблематичних земаља. На пример, БДП Италије је опао за свега 0,2%, што даје наду у завршетак рецесије у следећем кварталу после годину и по дана пада економије. Међутим, заменик председника Европске комисије Оли Рен је апеловао на то да се не доносе преурањени закључци. Он је истакао да су позитивне тенденције још увек превише слабе да би се најављивао излазак из кризе. Коментарише начелник Департмана за управљање активом KFS-Group Роман Андрејев.

- Засад је тешко говорити о стабилности. Као прво, своју улогу може одиграти сезонски фактор. Као друго, да би се економски раст сматрао стабилним треба сачекати бар три квартална извештаја или још једне податке о тромесечју који све време треба да приказују пораст. Тада се може говорити о томе да се стабилан раст наставља. Због тога је засад преурањено говорити о потпуном изласку из рецесије, иако се тенденција већ запажа.

Економски раст се вратио у зону евра у другом кварталу због повећане потражње производа, која се дешава у земљама еврозоне, истиче начелник одељења за инвестиције управне компаније „Прогрес капитал“ Евгеније Тупикин.

- Значајнији пораст него што су аналитичари очекивали изазван је повећањем потражње извозних производа у овим земљама. Видимо да је у другом кварталу курс евра према долару озбиљно падао у односу на почетак године, што је омогућавало повећање извоза. Такође ћемо истаћи прилично велики удео Немачке и Фанцуске у уделу раста ових показатеља и повећању трошкова. Ово је повезано и с војним расходима и са социјалним расходима.

Добри показатељи економије еврозоне треба да подрже курс јединствене валуте. Теоретски, она има свој потенцијал за раст. Међутим, тешко да ће он бити значајан. Курс евра је почео да расте посе недавних сигнала од стране Федералног резервног система САД о томе да смањење програма за подршку америчке економије не треба очекивати у скорије време. Међутим, већ ускоро овај раст може да се заустави, истиче директор аналитичког Департмна инвестиционо-финансијске компаније „МетрОпол“ Марк Рубинштајн.

- Пре неколико недеља дошло је до стабилизације евра с нивоа 1.31 на нивоу од 1.33 у пару с доларом. Не очекујем даљи раст евра. Тренутно јача очекивање да Централна банка САД већ у септембру може донети одлуку о томе да се смањи програм „количинског ублажавања“. То ће представљати подршку долара, дакле, евро у пару с доларом и другим валутама више неће јачати.

Осим тога, премашивање вредности од 1 долара и 40 центи за евро може представљати болан ударац по економију еврозоне. Јака валута ће отежати положај европских извозника на светским тржиштима, дакле отежаће даљи излазак из кризе. Јер, управо области које су оријентисане на извоз представљају основу економије целе еврозоне.