О ОБРАЗУ И ЈЕЗИКУ У ЦРНОЈ ГОРИ

Уставни суд Црне Горе је прогласио неуставним измјене Закона о образовању од прије двије године, којим је направљен компромис око назива матерњег језика у школском систему.Гдје је ту образ о језику?

       Једна од двије српске државе признате на Берлинском конгресу 1878.године које настављају државно правни континтуитет српске царевине Немањића,била је и Црна Гора која је обухватала четири нахије на простору Горње Зете.Њеном имену кумовали су турски окупатори прозваши је Кара Даг (Црна Гора) и као да су знали да ће она крајем 20 вијека у потпуности попримити карактер својих кумова те да ће у 21 вијек ући и црња и гора него што је икад била.

Каква је била Црна Гора у вријеме док је имала образ најбоље се види из ''Земљописа Књажевине Црне Горе за трећи разред основне школе,издатом на Цетињу 1895 године,гдје на страни 35 пише: '' У Црној Гори живе све сами чисти и прави Срби,који говоре србским језиком,а има их око 300.000 становника.Већином су православне вјере,а има има нешто мало римокатоличке и мухамеданске вјере ,али треба знати,да смо сви србског поријекла и српске народности.''

   А какви су били наставни планови и уџбеници у Црној Гори до 1916.године.У основним школама били су обавезни следећи предмети:закон Божји,србски језик,словенско читање, рачун, геометрија, земљопис, србска историја, познавање природе,краснопис,пјевање црквено и народно,гимнастика и војничко вјежбање.

      Према '' Закону о устројству гимназија у Књажевини  Црној Гори'',од 30.августа 1890.у гимназијама је био обавезан следећи наставни план: наука вјере, србски језик и књижевност, латински језик, руски језик, грчки језик, старословенски језик, географија и историја ( општа и србска ), математика, природопис , физика, филозофска пропедељтика ,цртање,краснопис,гимнастика и војничко вјежбање, пјевање и музика. Србски буквар звала се књига намијењена најмлађим црногорским основцима. 

       У књизи Милорада Медаковића ''Живот и обичаји Црногораца'' , штампаној у Новом Саду, на страници 31 пише:''Језик-сви су Црногорци по народности Срби и сви говоре србским језиком.У Црној Гори један је језик,нити се чује други језик осим србског...'''

    Србима данас у Црној Гори не цветају руже , напротив,страх,понижење и протјеривање...су србска свакодневница у Црној Гори.Зузимају нам цркве,пљују по традицији,шкрабају по језику,проклињу Његоша и Вука,избацују нас из медија,проглашавају за окупаторе и злочинце...Докле?

   Никада србска Црна Гора није пала тако ниско.Ни комунистичка Црна Гора није прогонила србски језик.Ни турски окупатори нијесу забрањивали србски језик,он се чак говорио на турском двору у Цариграду.То нам потврђују многа документа да се преписка између султана и локалних турских власти вршила на србском језику и ћирилицом.

   Није случајно да је два пута србска ћирилица забрањивана у Црној Гори.Први пут од аустро-угарских окупатора 1916.године,а други пут од данашњих власти у Црној Гори ,слугу Ватикана и Новог свјетског поретка.

    Зато треба подсјетити да су Црну Гору створили наши преци који су били Срби и говорили србским језиком.Све до 1946.године нико се у Црној Гори није ни писао ни осјећао другачије него као Србин.Зато је велика разлика између старих и ових данашњих новокомпованих Црногораца. Стари Црногорци изнад себе су имали Бога, испред себе попа и учитеља, а око себе браћу, кумове и пријатеље.Ови данашњи новокомповани ''црногорци'' изнад себе имају Броза и Маркса,испред себе буљук дукљанских ''академика'',а око себе телохранитеље.