Десет година самоће за Западни Балкан!

У анализи се наводи да, када је реч о могућностима да земље региона постану чланице Уније, ентузијазам у чланицама ЕУ није умањен након избијања кризе у еврозони, већ је такав био и раније. “У појединим земљама попут Немачке и Француске указано је на недовољну зрелост кандидата за чланство у ЕУ, као и на ограничену способност Уније да прими нове чланице. У тренутку када се неке државе ЕУ суочавају с претњом од државног банкрота и када међу грађанима Уније опада њен углед, доминира став да не би било одговорно да ЕУ натовари себи за врат проблематичне случајеве”, сматрају аутори.

Као једна од новости истиче се све чешћа разлика међу државама чланицама у ставовима у вези с додатним условима за земље које теже чланству. “У завршној фази приступних преговора, политика дубоког размишљања и условљавања постају од кључне важности, а праг за пријем нових чланица се подиже. На пример, Европска комисија је у октобру 2011. препоручила да се Србији додели статус кандидата, али је Немачка два месеца касније готово самостално издејствовала прописивање детаљних услова за Београд који су се односили на Косово”, указује се у студији.

Оцењујући перспективе за чланство Србије, аутори наводе да се Београду замера што од 2008. до 2010. у трећини случајева није позитивно одговорио на захтев Брисела да у међународним организација подржи ставове или мере за које се залагала Унија. “Те ситуације углавном су се односиле на критике ЕУ изречене на рачун Кине или Русије. После затварања хашког поглавља, 22 државе Уније које су признале Косово сада фактички условљавају пријем Србије одустајањем Београда од мишљења да му Косово припада по међународном праву”, истиче се у анализи.

Аутори поручују да само стратегија која подстиче процес придруживања може да осигура да Унија остане важан политички играч у региону, као и да је неопходно осмислити мере које државама кандидатима јасно показују економске и политичке користи од европске интеграције. “Нужно је јачање секторске интеграције како би земље кандидати у одабраним политичким областима могле да имају исти третман као чланице Уније, при чему би морале да се обавежу да ће у тим доменима прихватити правне тековине ЕУ”, један је од закључака студије.