Наша пошта (№ 13)

Слушате недељну емисију по писмима слушалаца Наша пошта. Пред микрофоном је аутор и водитељ емисије Лена Јегорова.

У Санкт-Петербургу је завршена сезона чувених белих ноћи. Сада ноћ пада на град у предвиђених једанаест сати увече. И тек око шест ујутру свиће. Али туриста у граду на Неви због тога нема мање. И даље је један од најпосећенијих објеката крстарица Аурора. У једној од емисија говорили смо о предстојећој рестаурацији историјског споменика.

Необична је ипак судбина тог брода! Учесник мноштва великих битака и ратова постао је симбол Октобарске револуције који је рафалом из својих оруђа дао знак за почетак устанка и јуриш на Зимски дворац. Чак је својевремено постојала таква шала. На питање: Који брод у историји је имао најснажније наоружање? - следио је одговор: Крстарица Аурора! Један њен пуцањ и читава држава се срушила!

Између осталог до тада је брод био у ремпнту и зато су читаву бојеву резерву са њега истоварили у пуном складу са важећим инструкцијама. Тако да никаква физичка разарања брод није изазвао. А царском самодржављу је дошао крај. Али за то су, наравно, постојали други разлози.

28. јуна када се обележава Дан ратне морнарице Русије, у Санкт-Петербургу се одржава грандиозна парада војних бродова. Али никада међу гостима није било бродова из Земље излазећег сунца - Јапана. Овог пута Петербург су у незваничној пријатељској посети посетила два разарача Поморских снага самоодбране Јапана DD-127 Ишуки (Снег изнад залива) и DD-123 Сирајуки (Чисти снег). Наравно, јапански морнари су посетили и Аурору.

Занимљиво какав утисак је на њих оставила крстарица са којом су имали прилику да се сретну њихови прадедови и Цушимској бици 1905. године?

Тада је рат између Руске и Јапанске царевине за контролу над Манџуријом и Корејом био први после врло дугог прекида велики рат уз примену најновијег оружја: артиљеријом великог домета, оклопњачама, разарачима. Али данас, наравно, ова техника у поређењу са савременим бојевим бродовима чини се необично трома и застарела.

Најважније је да је своју улогу јуначка крстарица одиграла. Како је приметио наш слушалац Младен Стојановић: «Улога Ауроре и другом светском рату такође није у потпуности занемарљива».

За време Великог Отаџбинског рата стара крстарица је била усидрена у луци Ориненбаума. То јепредграђе Санкт-Петербурга где се налази један од најлепших парковских дворских ансамбала који је подигао фаворит Петра Првог - Мењшиков. Ако будете имали прилике посетите га обавезно.

Не скрећи са теме!

Извини. Поштовани Младене за време Другог светског рата са Ауроре су била скинута оруђа и постављена на обалску линију ради одбране приступа граду. Фашисти нису обраћали превише пажње на стару крстарицу тежећи пре свега да избаце из строја најбоље совјетске бродове као што је била крстарица Киров. Мада своју порцију непријатељских граната брод је ипак добио. 30 септембра 1941. године крстарица је оштећена у артиљеријском нападу и напола је потонула. Већ после укидања блокаде Лењинграда у јулу 1944. године крстарицу су извели из стања клиничке смрти - подигли су је и по ко зна који пут ремонтирали.

Затим је крстарица још дуго служила као школска база за курсисте Нахимпвске школе. Она је и данас усидрена преко пута ове војно-поморске школе. И до данас у зору чује звук пиштаљке команданта палубе која означава за полазнике школе почетак новог дана.

Кад једном почнете да говорите о Санкт-Петербургу, врло је тешко зауставити се. И одлично разумем наше слушао који, као Зоран Марковић, узвикују: „Лењинград је за мене остао најлепши град на свету! Да, Лењинград!“. Снежана Манојловић пише: „Била сам, видела и сањам да одем још једном“. А Мира Бранковић: „Надам се да ћу моћи да посетим и Москву и Петербург“. «Пред том лепотом све је сујета и дим...», - са речима песме о граду на Неви у извођењу Андреја Миронова не можемо да се не сложимо. Посебно када смо видели тај град. Тим пре ако смо провели у њему макар део свог живота. «Луталица и кавгаџија, обишао сам пола света, али пашћу ничице пред градом мојим! Верујте, Санкт-Петербург је тога вредан.

Наша емисија се ближи крају. Са великим задовољством испуњавамо жељу нашег слушаоца Жељка Пушкара који је хтео да чује песму у извођењу Владимира Висоцког. Да подсетимо да смо 25. Јуна обележили Дан сећања на песника, глумца и певача Висоцког.

Узгред, Владимир Висоцки је добро познат на Балкану. Он је неколико пута био у Југославији, снимао не филм. Можда сте имали прилике да видите филм Оковани шофери. У совјетске биоскопе он је стигао под називом Једини пут.

У Подгорици је Владимиру Висоцком подигнут споменик на чијем пиједесталу су урезана овакве речи:

Jа жалим у животу овом

што немам кормjена два,

што другом домовином моjом

не зовем Црну Гору jа!

Кажу да песме Висоцког посебно воле студенти који уче руски. Зато што он пева јасно изговарајући речи. Уз њега је лако певушити и преводити га. Пробајте!

Слушали сте недељну рубрику Наша пошта. Увек очекујемо ваша писма. Наша адреса је: Москва, улица Пятницкая, дом 25, радио «голос России», с ознаком За српску редакцију. Или оставите ваше коментаре, примедбе и питања на нашем сајту www.serbian.ruvr.ru.

Јелена Јегорова,