ЋИРИЛИЦА

Ћирилица је писмо којим се наш наод служи још од 10.века.Од тада до данас она је пошла кроз неколико фаза.Све до 19. века, односно до реформи Саве Мркаља и Вука Карађића, за њу није у потпуности важило правило, једно слово-један глас, јер је у том периоду ћирилица имала и више од 40 слова.

Вук Карађић је избацио све знакове који нису имали одговарајуће гласове и увео слова:ј,љ,њ,ч,џ и ђ, уз познату максиму - пиши како говориш.После тога ћирилица је постала једно од најсавршенијих писама.
 

Ћирилица се као вековно писмо српског народа, мора заштитити - не да бисмо се разликовали од других, или терали неки свој инат, већ да бисмо сачували традицију и идентитет. На ћирилици су настала и сва значајна дела наше књижевности, историјски документи, верска литература, тако да би одумирањем ћирилице код младих генерација временом нестала и свест о припадности српском народу. То наравно, не значи да латиницу, која је у наше крајеве "стигла" послле 1918. године треба занемарити и одбацити, тим пре, што су Срби један од ретких народа који се служе са два писма, али наше писмо је ћирилица коју требамо обавезно очувати.
 

Има више разлога и настојања зашто се понегде код нас ћирилица лагано потискује, мада је она наше национално писмо. Међутим, већина стручњака нашег писма сматра да се, без обзирана све изазове времена у којем живимо, ћирилица мора сачувати и заштити.

Српска православна црква је вековима будно пратила развој и употребу ћирице и бринула се за њено свеукупно очување.