Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије о прослави 800 година задужбине Немањића. Пет пута је паљена и пљачкана, али сваки пут уз помоћ народа обнављана. Од 2001. године, манастир је седиште Епархије будимљанско-никшићке. Када у суботу увече одјекну звона са манастира Ђурђеви ступови, биће то знак да је званично почело дводневно обележавање великог и ретког јубилеја – осам векова ове светиње.
Свечана академија почеће пред задужбином Немањића, на манастирском имању, а очекује се присуство представника СПЦ и челника Црне Горе, Србије и Репблике Српске и великог броја верника.
У разговору за "Новости" епископ будимљанско-никшићки Јоаникије подсећа да је овај манастир задужбина Немањиног синовца, великог жупана Првослава, брата од стрица Светога Саве и спада у ред најстаријих наших задужбина с краја 12. и почетка 13. века.
- Радујемо се свим гостима који ће доћи у манастир Ђурђеви ступови, који личи на сунце у великом сазвежђу великих светиња око њега, од Плава и Гусиња до Бијелог Поља, јер у том крају било је много других мањих светиња које се сада обнављају – каже, за "Новости", епископ будимљанско-никшићки Јоаникије. – Манастир је завршаван док је Свети Сава био архимандрит у Студеници, у време интензивних припрема за подизање српске цркве у ранг архиепископије. Управо тада, 1213. године манастир је завршен.
Владика Јоаникије наглашава да је добијена подршка државе Црне Горе, Владе Републике Србије, општине Беране...
- Не бих говорио о томе шта је ко урадио, јер има још могућности да се помогне.
Тамо где фали, морамо ми сами с народом да се организујемо, да нико нема приговора.
Када све прође, када испратимо госте, јавно ћемо се захвалити свима и бићемо спремни да тачно кажемо шта је ко помогао и урадио од државних институција Црне Горе и Србије, као и других добротвора.
Жупан Првослав и Свети Сава припремили су све да се 1219. године овде устроји епископско седиште. До тада су постојале три епископије на подручју србских земаља
- Манастир је од почетка био епископско седиште, велико духовно и културно средиште, саборна светиња у Горњем Полимљу која је окупљала народ са севера данашње Црне Горе. У време Немањића он је функционисао веома добро, благодарећи томе што му је жупан Првослав као ктитор оставио велика имања, велико властелинство, али и томе што су му каснији краљеви из породице Немањића, нарочито Стефан Дечански и цар Душан помагали, обнављали га, украшавали – прича владика Јоаникије, наглашавајући да после косовског боја наступају тешка времена за цео србски народ.
Манастир поново добија важну улогу јер је придошли народ са Косова и Метохије почео да се повлачи у ова брда. Негде у то време, у 15. веку, док су овде владали Бранковићи, Епископија будимљанска уздигнута је, подсећа владика, на степен митрополоје, па је тиме и манастир добио већи значај.
- Очигледно је и то да је манастир био и центар ослободилачких прегнућа и покрета у бурном времену турског ропства. Докази су бројни. Овде је као заточник слободе и практично вођа устанка за ослобођење овог краја пострадао од Турака митрополит Пајсије Колашиновић.
Он је био једна од личности које су тада водиле србски народ и удахњивале му дух слободе – прича епископ Јоаникије о мученичкој смрти митрополита Пајсија кога су Турци живог одрали и обесили на вратима манастира.
Он подсећа и на страдање саме светиње, коју су због бројних погрома које је претрпела назвали – манастир мученик.
Свечана академија
После вечерњег богослужења, у суботу биће одржана свечана академија. Беседиће митрополит Амфилохије, у присуству патријарха србског Иринеја, председника Црне Горе Филипа Вујановића, премијера Србије Ивице Дачића и осталих гостију.
Учествоваће признати уметници, глумци, етно-групе, црквени хорови, а ипресивна сценографија, каква и приличи овој свечаности, испланирана је до последњег детаља.
У недељу на литиргији, у порти манастира беседиће Његова светост патријарх србски Иринеј.
- Прво пустошење светиње збило се 1738. године, када је спаљен, али је после две-три деценије обновљен. По предању, обновио га је војвода Радоња из Куча, са Васојевићима, Кучима и племенима из Полимља. Од тада манастир живи нови живот – наводи владика Јоаникије.
- Нема више овде епископа и митрополита да столују, него манастиром управљају игумани, тако да се крајем 18. и током целог 19. века, па све до ослобођења Берана од Турака 1912. појављује цео низ знаменитих личности и духовних вођа у овом манастиру.
Међу њима је велики устаник игуман Никифор, који се придружио Карађорђу. Тако је у Ступове долазио Карађорђев војвода Анто Богићевић да подели барјаке васојевићким првацима, који су водили народ овога краја и помагали у Првом србском устанку.
Владика Јоаникије наглашава да је без сумње најзначајнија личност у 19. веку од великих игумана био Мојсије Зечевић.
- Био је то прави духовни вођа горњег Полимља и Васојевића. Познат и по томе што је доста народа из ислама вратио у православље. Био је сарадник Светог Петра Цетињског и велика потпора младом Петру Другом Петровићу Његошу.
И у 19. и почетком 20. века манастир је страдао много. Пет пута је паљен, пљачкан, али сваки пут љубављу народа према овој светињи обнављан.
У манастиру на десној страни наоса налази се гроб његовог ктитора, над којим стоји запис: "Жупан Првослав, син великога жупана Тихомира, синовац светога Симеона Немање и ктитор места сегов".
Од 2001. године, манастир је седиште Епархије будимљанско-никшићке. По устројству је мушки општежитељни манастир.
