Срђан Ђоковић: Породица је била уз Новака кад нико није хтео да нам помогне!

 

- Успех који је Новак направио уз подршку своје породице је огроман, планетарни. У почетку смо покушали да будемо искрени с новинарима и разговарамо о лепим и ружним стварима које се дешавају у породици и око ње. Међутим, већина њих није то добронамерно преносила и нису били коректни кад је у питању остатак породице. Мислим да је то права одлука јер је Новак број 1, он је прави Србин који шаље праву слику свуда по свету о свом народу и земљи. Говори да је Србија стара земља и цивилизација, да Европа и Србија не могу једна без друге. Никад није направио грешку представљајући себе, породицу и народ. Поједини људи из његовог окружења истичу се у први план, али само он је заслужан за успех и нико осим њега. Остали треба да докажу својим знањем да су довољно успешни како би могли да се појављују у медијима.

 

- Тешка и ризична одлука коју смо донели супруга и ја, нико није могао да гарантује да ће нам се све вратити. Веровали смо у њега, у његове играчке и људске квалитете као и сви родитељи. Највећи проблем у свету тениса јесте нереалност родитеља. Они на тај начин упропашћавају децу, породицу и у већини случајева то се заврши страшно лоше. Неће да чују истину коју им говоре стручњаци овде и у свету. Ја сам се дијаметрално супротно понашао. Знао сам да је тенис скуп спорт, непознаница за нас, нисам стручњак да проценим његов квалитет. Кад је имао осам година, Јелена Генчић, која му је много дала у животу, рекла је да је уз Монику Селеш он највећи таленат којег је икад видела. То је било охрабрујуће за нас, али није одагнало сумње. Како су године пролазиле, нисмо чули другачије мишљење ни од других стручњака.

 

- Одлучили смо да ризикујемо и кренули смо без резерве, пуног срца. Сели смо с њим за сто кад је имао 10 година и питали га - шта ти хоћеш да будеш? Рекао је да жели да постане првак света у тенису, у чему смо га апсолутно подржали и од тада сам се посебно посветио његовој каријери. И као мали је имао свој став, био је невероватан, као што је и данас. Његов однос према ривалима, старијима, млађима, познатима и непознатима никад се неће променити, биће такав до краја живота.

 

- Сва су била затворена. Била је врло тешка ситуација у земљи, санкције, бомбардовање. Било је појединаца који су могли да помогну, али нису видели оно што цео свет јесте. Никад у историји европског јуниорског тениса није се десило да један играч повеже титуле у свим узрастима са 14, 16 и 18 година. Било ми је страшно тешко. Иако смо имали посао који нам је доносио новац, његови трошкови су били већи. Сналазили смо се на разне начине, пре свега, позајмљивали смо новац од зеленаша. Наплаћивали су ми и до 15 одсто камате на месечном нивоу.

 

- Политичари и државне институције ни случајно. Србски спорт, наука и култура перјаница су овог друштва. Где год да се појаве, људи из ових сфера представљају Србију на прави начин. Људи који одлучују о финансирању непрофитабилних грана људског рада једноставно то не виде. Била су свега два појединца, пријатељ мог брата који је дао 5.000 марака кад је Новак имао 14 година и рекао му да врати кад буде имао. Такође, пријатељ мог пријатеља дао ми је у ресторану 20.000 марака и рекао: „Срђане, знам да се мучите, а да је Новак невероватан спортиста. Кад Новак направи успешну каријеру, па чак и да се то не деси, то је за његов напредак у животу“. Помогао је и Партизан у којем је Ноле тренирао кад се враћао из Минхена, где је живео.

 

- Врло тешко. Једини начин да се кроз све прође био је тај што сам имао безрезервну подршку супруге Дијане, која је надокнађивала моје одсуство и боравак с Новаком на свим турнирима. Радила је 15 сати дневно, одгајила друга два сина. Ништа не бисмо успели да урадимо да породица није остала заједно и у тим тренуцима. Дешавало се да ујутро немамо за најосновније потребе. Продали смо све злато из куће и добили 25 одсто од цене да бисмо неколико месеци живели од тога. Живели смо 17 година у изнајмљеним становима, избацивали су нас станодавци. Нисам могао да спавам ноћу, па сам шетао по улици. Чак су ме инспектори и ухапсили мислећи да сам ко зна ко. Онда им објасним, па седимо у станици, смејемо се и пијемо ракију до јутра.

 

- Нажалост, породица, која је основ сваког успешног друштва, код нас је урушена. Док год се породица у Србији не опорави, друштво не може кренути напред. Наша прича би требало да буде стимуланс људима. Ништа није немогуће ако се двоје људи воли, и ако посвете пажњу деци, они ће бити одговорни чланови друштва без обзира на то чиме се баве.

 

- Ми смо то крили од своје деце, они појма нису имали. Да је Новак знао кроз какав период пролази породица, тешко би се све ово догодило. Све снаге које смо имали, усмеравали смо да наша деца то не осете. Сазнао је нешто са 17 година, иако ни тад нисам хтео да му кажем. Неки злонамерни тренери нашег порекла су му пунили главу причама да је сазрео и да му не треба тата у каријери. Испричао сам му само део онога кроз шта смо прошли, било му је страшно тешко после тога. Схватио је да је породица стуб и његовог успеха. То је светиња, ту нема компромиса. После тога није било потребе за сличним разговорима.

 

- То да су му родитељи, браћа и шира породица најважнији у животу, неко ко му даје највећу подршку и ко ће бити уз њега и ако му не дај боже буде тешко као и кад је добро. Нико други никад неће бити уз њега осим његове породице. То је, надам се, схватио. Он је компилација најбољих особина супруге и мене. Има мирноћу на супругу, борбеност и издржљивост на мене. Има њену воду и моју ватру.

 

- Као клинац се страшно љутио кад изгуби, није то подносио на прави начин. Често сам му говорио да кад изгуби треба да честита противнику, каже: „Браво, мајсторе, учинићу све да те следећи пут победим“. Пораз је неупоредиво бољи од победе до које стигнеш мучењем. Пораз те натера да размислиш о својој игри како би знао да не правиш исте грешке следећи пут. Он је то схватио, видите и сами и како се понаша.

- Он није један од спортиста који се тако понаша. Он је једини који тако ради и у спорту и у животу. Не постоји спортиста који се на такав начин опходи према противницима и кад победи и кад изгуби.

 

- Надал му је био најбољи пријатељ док га је побеђивао. Кад се ствар променила, више нису били пријатељи. То није спортски. То је оно што Новак има у себи, а они не. Федерер је можда још увек најбољи тенисер у историји, али је као човек сушта супротност. Напао је Новака на Дејвис купу у Женеви, схватио је да је он његов наследник и на све начине је покушавао да га дискредитује. Новаков успех је невероватна ствар и нешто што неки не могу да схвате.