Србски православци моле Русију да спаси Косово

Поглавар Српске Православне Цркве је замолио Московску Патријаршију за помоћ у чувању јединства православља на просторима Косова и Метохије. Патријарх Иринеј је допутовао у Русију у прву званичну посету у својству поглавара једне од Помесних Православних Цркава и срео се с патријархом Московским и целе Русије Кирилом. Србски народ чини све што је у његовој моћи да сачува Косово и Метохију, али је опасност да ће ова територија бити откинута од Србије данас већа него икад, истакао је србски поглавар.

- Нажалост, данас су се ово питање умешале западне државе, које намеравају да ову територију издвоје из састава Србије и да на овом простору формирају другу албанску државу. Очајнички се боримо, покушавамо да се договоримо с Албанцима. Али, они неће трпети никога поред себе. И то је наш велики проблем. Ако се одрекнемо Косова и Метохије, то значи да ћемо се одрећи своје културе, своје духовности. Људи који су на власти у нашој земљи су под утицајем Запада. Због тога се обраћамо Русији за помоћ.

Рат за Косово и Метохију је почео у априлу 1996. године. Оружани конфликт су изазвали косовски Албанци, који су тежили ка независности. У марту 1999. године у конфликт се умешао НАТО, почело је бомбардовање Савезне Републике Југославије. Годину дана касније потписан је уговор по којем су контролу над покрајином преузеле снаге КФОР (Kosovo Force). Тада је дошло до масовног пресељења неалбанског становништва с ових територија. До јесени 1999. године жртве су бројале на хиљаде људи. 17. фебруара 2008. године косовски Албанци су прогласили независност Косова и Метохије. Међутим, Русија и Руска Православна Црква је не признају.

То што поглавар Српске Цркве моли за помоћ руско православље је логично, а учествовање Московске Патријаршије у решавању косовског питања може имати велики значај, сматра доцент катедре за историју словенских и балканских земаља Санкт-Петербуршког универзитета Владимир Василик.

- Руска Православна Црква може да помогне не само морално, већ и политички, пошто њен глас данас има одређену тежину. Она може да апелује на владу Руске Федерације да учини делотворније дипломатске кораке усмерене на то да Косовска покрајина остане у границама србског суверенитета. Осим тога, Руска Православна Црква може да се обрати поглаварима других Православних Цркава и поглаварима других хришћанских конфесија, да апелује на хришћанску савест и историјско сећање с тим да делују на своју паству у кључу пожљеног решавања овог питања.

Политичко руководство Србије данас нема довољно принципијелности у решавању косовског питања, уверен је патријарх Кирил.

- Политичко руководство земље би требало да пажљиво слуша глас Српске Православне Цркве, а не да га игнорише. Сматрамо да треба размишљати о моделима за регулисање ситуације на Косову и Метохији тако да сваки модел претпоставља чврсте границе живота српске заједнице и светиња Српске Православне Цркве. И у формулисању таквог модела треба да учествује и Србска Православна Црква која сноси духовну и моралну одговорност за опстанак србског народа на Косову и Метохији.

Чување србских светиња је једно од најболнијих питања, као за Српску, тако и за Руску Цркву. У годинама конфликта на овој територији бивше Југославије која је постала спорна, изгубљено је преко 150 споменика српске архитектуре и културне баштине. Оно што се сачувало у жалосном је стању.

Пре годину дана Русија је потврдила своју спремност да учествује у пројектима УНЕСКО усмереним на њихову рестаурацију и обнављање. Од руских средстава, укључујући и она која је издвојила Московска Патријаршија, обављени су радови на рестаурацији Пећке Патријаршије, у Грачаници, у Високим Дечанима и у храму Богородица Љевишка у Призрену. Напорима РПЦ такође је прикупљено 200 евра у корист Рашко-Призренске епархије. Овај новац је утрошен за обнављање локалне богословије. Патријарх Кирил је обећао да ће се прикупљање средстава и хуманитарне помоћи наставити. А у октобру поглавар Руске Цркве планира да допутује у званичну посету Београду. Такође је планиран обилазак Косова.

Милена Фаустова,