Avanture iz dnevnika jedne dame- Tipologija lažnih Romea

Kad bih opisala, sebi znanu mušku populaciju, u par rečenica, to bi slikovito delovalo kao jedan niz različitih uloga. Nekad bi to bila komedija sa delovima horora, tragi-komičnih drama, ili pak ljubavnih nedokučivih triologija. To bi delovalo opisno ovako.

Postoje oni koji su slobodni i koji su po prirodi bojažljivi, oni koji su u “srećnim“ vezama , isto tako u “srećnim“ utešnim  brakovima ali imaju svoje bliske drugarice i prijateljice, tako se to moderno naziva danas ljubavnica, da pomenem i velike mačo tipove koji imaju fobiju na pomen reči svadba, brak, kanap, dete, drugarica se udaje, itd.
Ovih par tabora obitava oko nas, nekad i u nama u žiži nedokazive popularnosti,  naravno čast divnim i finim momcima, kao izuzecima, koji predstavljaju skoro pa izumrlu vrstu. U duhu ove priče, volela sam sa pojedinim njenim učesnicima da se igram sa temom- Kad ćeš me oženiti?, želeći nekome da pomognem u izlečenju traume vezivanja, a u osnovi u odnosu na reakciju takve šale procenjujući profil tog muškarca. Loša šala, loše podcenjivanje nečijeg straha, loša taktika za nezrele duše.

Ako bi trebalo da opišem muškarca svojih snova, to bi bio muškarac kome ne bi trebalo mnogo da bude savršen. On ne preza ni od čega. Čvrsto stoji sa obe noge na svom tlu, nepoljuljan, nepokolebljiv u svojim odlukama. Njegovo mišljenje je odvažno, on diktira iskrenost, on pokazuje vrednost. Ali s'godinama sam videla da su takvi retki, retko ih srećeš, retko ih upoznaš. To je tip Gospodin Retka Vrsta Savršenog. Kada sam upoznala njega, izgledao je u svemu da je takav, dok nije izgovorio „Ja sam zauzet“, zaćutao pa rekao „Veoma zauzet“. Da li je trebalo da mu zalupim šamar ili da mu zalepim ego. Ali videla sam koliko on vredi u trenutku njegovog epiloga sa početnim „Malo si se zaletela“ Šta kog đavola ova rečenica znači?! Tada sam sebe videla kao čovečuljka sa druge planete, izgubljenog među nepoznatim svetom. A rasla sam u tom svetu.

Mačo tipovi, su sve sem tipova. Velike kukavice, sa velikim obećanjima. U stanju je da te osvaja dokle god treba, na sve načine, na sve moguće taktike na koje ćeš pasti ukoliko si tip devojke sa smanjenom emocionalnom  inteligencijom, i ako ti to nije jača strana. Ako ti je za utehu sve smo nekad bile mamac ovih tipova. I ja sam. Ta moja radoznala strana, željna izazova. Kad zagrebeš površinu, tu ima svega sem izazova. Taj tip je u stanju da ti kaže „Oženiću te“ na drugom satanku, to bi bilo pokazivanje njegovih privrženih simpatija. A onda će odjednom da nestane i da ga nema. Učini ti se, da si samo sve to sanjala, doduše ružno sanjala. Na njih ne treba trošiti dragoceno vreme zasigurno.

Slatkorečivi tip muškarca je sladak dok ne dođe do svog cilja, taj cilj je uvek seks, urabana tema decenije, a tako prirodna stvar. Posle svih slatkorečivih trenutaka ume da bude gorak, nepostojan, ili postojan u zavisnosti od vašeg seksualnog učinka. Njegova dela ne postoje, njegova slatkost iščezava.
 
Tip muškarca zvani Hodajuća Laž, tako sam zvala jednog svog bivšeg, ne znam kome bi bila zabavna tolika količina laži. Da naglasim smešno smišljenih laži. Koje podcenjivanje moje inteligencije. Ja sam u većini svojih veza bila hodajući detektor za laži. Što i nije tako pohvalno, ali, bilo je zabavno u početku videti koliko je neko spreman da proda sebe kroz laži i koliko sam nekad bila veće muško od samog tog muškarca. Onda je postalo dosadno, smešno i već bizarno gubljenje vremena.

Znala sam ih po hodu, znala sam ih po tonu glasa, po izgovaranju samoglasnika, po svim tim ustogljeno određenim rečima gradskih dasa, po finim lažnim manirima, po pogledu. Gledali su posebno. To je vremenom postala zaobilazna zona kod mene. Ali je deo odrastanja nažalost skoro svake devojke. Nekad je to bila i zona slobodne igre. Volela sam igre ponekad. Volela sam da uvek pobedim. A zeljno sam čekala taj momenat kraja svakog besmislenog igranja i trošenja vremena. Postojali su i ti tipovi srozanog samopouzdanja kojima je ta željna borba do samog čina seksa bila sve u životu, tipična odlika ne samopouzdanja i tolikog truda da bi se došlo do više nego već precenjenog  a to je seks. Oduvek sam nosila mišljenje da kad neki odnos dođe do svog vrhunca bliskost tog tipa je po prirodi stvari normalna. Onda sam uočila nov preokret u društvu na kome odrastaju mlade tek odrasle duše. Veze počinju od seksa, u malom procentu se završavaju vezom. I taj put dugo traje, duži je i od Crvenkapinog puta do bakine kuće, a ovaj tip muškarca zvani Vuk u Crvenkapi ,je mnogo gori u stvarnom životu od onog iz bajke. Tih muškaraca poput vukova ima puno. Dušu bi vam uzeo, a za uzvrat dobijete besane noći i lažna jutra, još jednu nadu, koja leluja negde tamo neostvarena, iako umire poslednja.

 
Kad se uzme presek jednog društva, i ispita taj isečak, dobijemo jedan začarani krug, koji ruši sve ostatke i mrve iskrenosti i ferpleja. Što sam bila iskrenija to sam bila čudnija. Ovaj famozni ferplej mi je često dolazio glave. U stvarnom svetu apsurdno je čuditi se zašto zauzet muškaac vara svoju devojku ili ženu. A niko neće naglas da kaže da to nije muškarac. To je kukavica, koja živi jedan nesrećni život i nema hrabrosti da ga napusti. Takve sam znala, mnogo je takvih. Živeli su lažno, srećno vidljiv život. Utvari to je išlo ovim redosledom, nesrećnu vezu lečili su nesrećnim brakom, a taj brak bi lečili obeležavanjem produžetka zajednice decom. I tako u nepovratnoj bajci koja je lažna živeli lažno srećno. Ima i toga da zrelost zakasni. A neki nikada ne odrastu. To je već takozvani infantilni tip muškarca. Stepen njegove zrelosti je nepromenljiv, isti kalup isti šablon, samo različita godina i društvo devojaka. Nekoliko reči bih posvetila onima koji su pobrkali pojam moći sa pojmom ega, lažnog ega u ovom slučaju, i lažnog samopouzdanja. Gospodin Dobar auto, još jedan u nizu različitih tipova muškaraca. Lažna slika moćnog muškarca kome je samo auto moćan u celoj priči. Slika moći koja je kratkog daha, prozirnog duha i nadasve napuštene aure, i neadekvatnog prednjačenja kvantiteta koji je popularizovan u našem društvu.

 
Svaki kvalitet ima svoje vreme života, svaki kvantitet bez kvaliteta ima rok trajanja, svaka laž ima i svoj dan iskrenosti, svaka pravda ima svoju svetlost ostvarenja.
 Mislila sam da volim, a nisam znala ni šta znači to. Kažu da u životu imaš tačan broj koliko žaba treba da poljubiš da bi došla do princa. Ne volite lažnog princa i ne trošite sebe na žabe. Mudrost je vrlina, nekada nagrada a nekada kazna ipak je mudra žena i najpametnija žena.
 

Autor teksta- Ivana Matijević