ВРАЊЕ - БИСЕР ЈУГА СРБИЈЕ

Интервју са господином Томиславом Стојановићем, директором Туристичке организације Града Врања
 

1. Колико је туризам развијен на Југу Србије?


1. Туризам представља један од замајаца укупног привредног развоја једне средине, што га, само по себи сврстава у једну од приоритених грана друштва у транзицији, какво је и ово наше. Упркос рецесији и великој кризи, која са мање или више интензитета, бесни од 2008. године, туризам на светском нивоу, од свих привредних грана бележи најмањи пад, па је у 2012. години претекао и до сада веома уносне послове авио и аутомобилске индустрије, па чак и индустрију ИТ технологије и завршио на 2. месту листе профитабилних делатности. Нажалост, Врање, али и читава Србија, каскају за светским трендом због тога што годинама уназад развој туризма, као и још неких делатности, представљају само део репертоара предизборних обећања. За разлику од земаља средње Европе које су компаративне туристичке предности претвориле у конкурентне, ми смо тек на почетку тог циклуса. Другим речима, туристичког потенцијала имамо, али дуг је пут од претварања тог потенцијала у конкретну туристичку понуду. Дуг низ година нечињења у овој области оставио је трага, па је тако потребно доста енергије да се ова профитабилна грана покрене, што се може учинити једино променом свести што код локалних власти, али исто тако и градјана, који никако да схвате праве могућности и шансу коју им пружа бављење овом делатношћу. Али, где има воље има и начина, тако да се надам да ћемо у наредном периоду успети да изадјемо са конкретнијим резултатима у овој области.

2. По чему је Врање препознатљиво у Србији, а по чему у свету?


2. Врање јесте најјужнији град у Србији, тик уз саму границу са Македонијом и Бугарском. Сама та чињеница наводи људе на мишљење да је то онај прави Југ Србије, који бљешти од своје егзотике и врелог јужњацког сарма. Дакле, оно по чему нас људи у Србији препознају, првенствено, јесте музика, и сав онај севдах и дерт, који је Бора Станковић у својим делима радо описивао. Не заборавимо ни трубу, јер је Врање већ одавно у Србији познато као престоница јужњачке трубе, која за разлику од оне западњачке има посебан, сетан призвук. Када смо већ почели да набрајамо, велика већина Срба, Врање осећа као град Боре Станковића, малу касабу на крају света у којој је време стало и у којој су људи предусретљиви и увек добри према намерницима. Оно на чему је ТО Врање радила у претходном периоду јесте својеврстан излет на поље заштите географског порекла појединих јела овог краја, тако да верујем да нас, макар мањи проценат препознаје по самси, тарани, црвенцима и сличном храном, специфицној само за овај крај Србије.

3. Како унапредити туристичку понуду у Врању и на Југу Србије?



3. Оно што ја волим посебно да истичем јесте чињење понуде атрактивном за туристе. Врање је град богате историје, што се посебно огледа у његовој архитектури, изгледу чаршије и сл., али то само по себи не представља туристичку понуду, барем не у оном смислу какво је народи у ЕУ сматрају. Неопходно је сву ову понуду обогатити додатним сарџајима, сто бих ја рекао, укључити је у мејнстрим токове и на тај нацин учинити историју града дотупном свим генерацијама туриста. Друга ствар односи се на нађу другу најтоплију бању у Европи, Врањску Бању, којој недостају смештајни капацитети да би остварила своју пуну сврху. То је уско повезано са неопходношћу промене свести код градјана, који морају да схвате да туризам без хотелијерства не мозе да иде исто као сто ни хотелијерство без туризма не функционише. У том смислу потребно је веће интересовање градјана управо у том смеру, а ТО Врање свим заинтересованим лицима стоји на располагању, у смислу свеобухватне помоћи око укључивања у посао и маркетинга. Треће, могуће је организовањем већег броја манифестација различитог типа обогатити туристичку понуду која би, у том случају функционисала на принципу "за неког све, за сваког понешто". По мени лично, не постоји "нагли скок унапред" - доста је било грандиозних пројеката - за њих ионако пара нема; потребно је осврнути се реалним могућностима и из године у годину развијати део по део туристичке понуде.

4. Које манифестције нас очекују у Врању у наредном периоду?


4. Осим Врањског културног лета, које увелико траје и почело је манифестацијама Ноћ музеја и Мај месец музике, очекују нас традиционални Дани Каранфила у Врањској Бањи, Дани Врања крајем августа и пројекат децентрализације Нишвил фестивала, који ће се по други пут одржати у Врању. Поред њих публика ће моћи да присуствује и Медјународној смотри фолклора. ТО врање разрадјује концепт постојећих и могућност оформљења нових манифестација, тако да се надам да ћемо у наредном периоду успети да, у овом смислу, обогатимо туристичку понуду града. Наравно не говорим само о музичким фестивалима, већ и о могућностима организовања разних врста сајмова, који су показали да знају да буду итекако интересантни туристима како из земље, тако и из региона.