БЕРАНЕ – Чланови Удружењa ратних добровољаца 1912–1918.,њихових потомака и поштовалаца прославили су и ове године на свечан начин крсну славу   Видовдан. Завршно славље крунисано је по традиционалним србским обичајима у згради Општине када је протојереј-ставрофор Драган Ристић, уз резање славског колача, благословио Удружење и пожелио му пуно успјеха у раду. Он се у својој краткој бесједи осврнуо на Косовски завјет и јуначку борбу ратника добровољаца који су храбро гинули бранећи своју отаџбину.  

- Наши преци се кроз историју нијесу одрекли имена Христовога, борећи се храбро за крст часни и слободу златну. Чињели су то и на Косову и у другим мјестима која су славом овјенчана. Ми данас не смијемо заборавити те витезове који су исписали славне странице наше историје. Зато нека Бог вама и вашим породицама да сваки благослов да идете путевима напретака и благостања. Нека весеље испуни све наше домове и нека Бог услиши наше молитве да се што више сложимо, обожимо и умножимо -нагласио је Ристић.

 Са резања славског колача.С лијева на десно: Владан Фолић, Горан Киковић, протојереј-ставрофор ДраганРистић, Живко Бјелановић и др Владо Ђукић.

Предсједник Удружења Горан Киковић, је нагласио је Видовдан празник сјећања на косовске мученике и кнеза Лазара, али и прилика да се кроз слична окупљања   учврсти културно, духовно, друштвено и историјско јединство србског народа у Црној Гори и да се такве темељне вриједности, ради очувања националног и језичког идентитета, морају бранити свим демократским средства.

- Прије пуних 624 године догодила се једна од највећих битака, Косовска битка. Као и све велике догађаје и тај прате многа питања и тајне. Он је предмет непрекидног научног истраживања, о њему постоје легенде и завјет Косовски. Када се кнезу Лазару уочи Косовског боја јавио анђео Господњи, а његове ријечи сликовито пренио пјесник ''којем ћеш се привољети царству да л' земаљском или небеском?'', он је рекао: ''Земаљско је за малена царство, а небеско увјек и довијека“. И отуда дух Косова, дух србског Видовдана, живи у србском народу, живи као инспирација за све оне којима је слобода идеал. А у србском народу тај узвишени идеал је вјековима присутан и ми смо потомци тих предака који поручују ''да се крсту служи, а Милошем живи'' – нагласио је Киковић.

 Он је казао да  Удружење ратних добровољаца 1912–1918.,њихових потомака и поштовалаца окупља велики број чланова који се држе гесла да  слобода и људско достојанство морају бити изнад свега.

  Чланови Удружења на крсној слави

- Овдје су потомци оних људи који су развили ратно добровољаштво као израз вјековне опредијељености србског народа за коначно ослобођење од вишевјековног завојевача. Тако и организујемо видовданске свечаности и дружења, доказујући да крв ратних добровољаца,  тече венама њихових бројних потомака и поштовалаца. Он затим истакао да На Цетињу постоји и Обилића пољана,на Цетињу србском почивалу како га назва Његош,којем прослављамо ове године 200 година од рођења. И ми, браћо, данас сабрани у славу Господа нашега Исуса Христа и св. Мученика Кнеза Лазара и св. Србских мученика косовских чврсто  и недвосмислено  јасно и гласно свима кажемо да је Косово света србска земља, да је Косово дио Србије. Да је Косово наш темељ, наша духовност, наше грдно судилиште...Ми смо данас заједно и са Србима у Београду и са Србима на Косову и Метохији,јер и нас боле ране Лазареве и плач Косовске дјевојке навео је Киковић,цитирајући ријечи великог србског пјесника Матије Бећковића да је ''Косово - Најскупља србска реч.Пре шест векова ништа се на глобусу није догодило значајније од боја на Косову Пољу.И данас, после шест стотина Видовдана, за судбину србског народа ништа није пресудније од битке која траје на Косову и за Косово.Исход Косовског боја још се не зна, како оног негдашњег, тако ни овог данашњег.''

И предсједник Удружења србских књижевника у отаџбини и расејању Бранислав Оташевић је нагласио да и после шест вјекова за судбину србскох народа није ништа пресудније од битке која траје на Косову и за Косово.

- У овим тешким временима за србски народ, нарочито за онај у Црној Гори, Удружење ратних добровољаца има снаге и моћи да свијету саопштава истину о ономе што се збивало последњих вјекова на нашим ширим просторима, натопљеним крвљу јунака који су храбро корачали у нове побједе. То чини и овог Видовдана када се радо присјећамо оних  чије су кости узидали у слободу коју данас уживамо. Њихова жртва  заслужује дубоко поштовање. Зато понављамо да је бита на  Косову која траје и до даншњих дана нешто што има посебну тежину за све нас којима је патриотизам на срцу – закључио је Оташевић.

    На свечаности крсне славе приређен је културно-забавни програм у којем су учествовали: Етно  група Удружења  народног стваралаштва ''Ђурђеви ступови'', естрадни умјетник  Чедомир Пешић, гуслари Слободан Фемић и Анђела Бабовић, хармоникаш Вуле Пауновић,пјесници Давид Лалић, Милан-Мане Цимбаљевић, скуп је бираним ријечима поздравио др Раслав Ћиро Бабовић,предсједник Удружења Васојевића за  Беране и Андријевицу и племенски старјешина.

 Потпредсједник Удружење ратних добровољаца 1912–1918., њихових потомака и поштовалаца Миличко Трифуновић, уручио је захвалницу предсједнику  Издавачког савјета Браниславу  Оташевићу.На слици са лијева на десно: Бранислав Оташевић, главни и одговорни уредник Горан Киковић и Миличко Трифуновић.

Захвалнице

Током Видовданских свечаности Удружење ратних добровољаца 1912–1918.,њихових потомака и поштовалаца уручило је у знак признања за допринос очувању свијетлих традиција добровољачког покрета захвалице: Дневним нов инама ''Дан'', часопису ''Глас Холмије'', листу ''Пензионер'', Удружењу Васојевића из Берана и Андријевице, Пекари „Бојовић“, Драгану Богавцу, Светиславу Ралевићу, Миомиру Зечевићу Милану-Ману Цимбаљевићу, Миладину Јоксимовићу, Вељку Бубањи, Саву Вучетићу, Радојку Лутовцу, Милошу Барјактаровићу, Мијајлу Нишавићу, Бору Нишавићу, Бобану Митровићу, Радовану Губеринићу, Душану Поповићу, Саву Пиперу, Вуки Бабовићу, Новаку Вујачићу, Анђели Бабовић, Чедомиру Пешићу, др Страхињи Асовићу и потсхумно Милосаву- Милу Чампару и Здравку Пођанину. Име награђених захвалио се професор историје у пензији Вељко Бубања.

Промовисан ''Глас Холмије'' у Беранама

У оквиру прославе Видовдана одржана је и промоција часописа „Глас Холмије. У програму су учествовали: предсједник Издавачког савјета Бранислав Оташевић, главни и одговорни уредник Горан Киковић, пјесници Давид Лалић, Милан-Мане Цимбаљевић и Дарко Јововић, као и народни гуслар Слободан Фемић и Етно  група Удружења  народног стваралаштва „Ђурђеви ступови“.