Priče iz dnevnika jedne dame- Emotivna luda i Gospodin Savršeni II DEO

Mislila sam na njega, u isto vreme sam ljuta na sebe što sam umešala i simpatije u posao. O kom poslu i pričam, od pocetka je ta reč o poslu i bila samo kao neki apstraktni pojam u ozbiljnoj zamisli. Doduše par puta pomenut. Nekako mi se misli u glavi ređaju bojažljivo, naravno, jer nije ispravno što mislim o tome, Gospodin Savršeni. Moj teleći pogled je prekinula vriska, jer je došlo vreme za tortu, koja je iskočila niotkuda ispred mene sa sve rođendanskim svećicama. Jedna, dve tri....dvadesetpet, dvadesetšest i još koja svećica blistale su na mojoj rođendanskoj torti. Poznata lica oko mene, dragi ljudi, porodica, moj život sa prelepim uspomenama uz te ljude, osmesi. Volela sam svoje rođendane, mnogo sam volela okupljanja mojih prijatelja i porodice na taj dan. Moj mobilni telefon stoji na stolu, zvoni, stižu poruke, mnogo ljudi se setilo mog dana. Taj rođendan je bio kao i svi drugi ali nekako je bio posebno drugačiji. Naravno, On...Vešto varam i svoje misli, ali došlo mi je u jednom trenutku da povičem i najglasnije što mogu pitam: „A gde je On“ ? – Savršen, galantan, odmeren, da, da, Gospodin iz prvog dela. Zašto uopšte i mislim na njega, neće se ni setiti mog rođendana, a ja sam ga kroz razgovor pomenula par puta. Kad bolje razmislim ni to nisam uradila kako treba. I tu je moj lavovski ego bio u prvom planu : „Znaš jednoj divnoj dami je sutra rođendan“ i odmah zatim sam se iz trećeg lica vratila u prvo, to famozno bolno prvo moje Ja. Nisam volela svoj neobuzdani ego. Koliko god sam se trudila da ga obuzdam, on je obuzdavao mene. Bila sam svesna da sam jaka žena kojoj se jačina videla u očima, moja jačina je jela ljude tim sjajem, ali koristila sam svaku priliku da to i kažem, to je bilo pogrešno. Opet zbog tog svog Ja i za greške me bilo briga, moje su, volim ih. Jel to urođeno samopouzdanje ili šta ?!
Što se čudiš, mislila sam u sebi, taj tvoj stav koji deluje ego neelasticno ne može biti privlačan suprotnom polu. U ostalom možda je to bio samo neuspeli poslovni razgovor a ti si otišla na sedmo nebo iz bajki, to tvoje viđenje stvari svakako je često pogrešno. Odjednom sam postala neraspoložena, nekako bez razloga, ustvari u očima emotivnih luda sličnih meni, svakako postoji razlog, doduše tu racionalnog nema.

 Vratih se na svoj rođendan sa još jednim živeli, za mene, za uspeh za ljubav. Za ljubav, verovatno ovu koju sam umislila u svojoj glavi. A u mojoj glavi je on i moje skrušeno uverenje da će zvati, jer rođendan mi je, to bi trebalo da je svima bitan dan, ali ne i njemu. Svadjam se sa svojim unutrašnjim glasom. To svakako nije glas razuma. Došlo mi je da se smejem samoj sebi.

Gosti su se polako razilazili, sa njima je odlazila i nada i želja,  odustala sam od svoje glupe zamisli. Došlo mi je u jednom trenutku da uradim nešto što bi sebi dopustila samo “Dama bez blama“ da ga nazovem i direktnim visokim tonom kazem: „ Da li znaš da je meni danas rođendan.“ Da, draga ali njemu si NEBITNA, da ti naglasim.

U svom tom monologu koji sam imala u glavi, ili dijalogu borbe mojih zelja i mojih nerazumskih htenja, zaboravila sam da on Gospodin Savršeni sve i radi na savršen način i u svom stilu. Od svih gostiju, porodice i prijatelja ostala je samo moja bliska drugarica. Prica je i dalje tekla svojim tokom, tema je ista, povod je isti.

 Zazvonio mi je telefon, skačem iz samo sebi znanog razloga, moja mama: „Mi smo stigli kući, bilo je jako lepo, volimo te puno.“ Moje godine i ne dozvoljavaju ovakvu lagodnost mog ponašanja. Kako sam završila razgovor, stajalo je na ekranu pisamce, kao neko malo napušteno ptiče, to je bio SMS. Ozarila sam se, to je bio samo sms, ali u ovom slučaju i u ovom paranoično zavedenom stanju i ne baš. Znate na šta mislim. Cupkam oko telefona, znala sam da je to on. To tako jedan damski “kliše“ od mene. On je, u tom trenutku sam zaboravila i na osudu usmerenu samoj sebi, zaboravila sam i na napetost, koja je istog trenutka nestala. Poruka je glasila: „ U 22h, dolazim po tebe, idemo da proslavimo tvoj rođendan, veliko društvo. P.s. Čestitke uživo.“ Sent at 20:00 h. Iz vulkana moje duše, izlazi tako neočekivana i visoko nadmena netolerancija, uvek sam se sebi dopadala tako mistična ali ne i ovog puta. Tek sada se setio?! Ma hajde, ne pada mi na pamet da idem, misli da me je osvojio, u sebi sam pomislila a naglas sam rekla: Ja sam Dama. A ova Dama itekako stoji na svojim “staklenim“ nožicama, kad je ovaj Gospodin u pitanju. Smešila sam se samoj sebi, hrani se, hrani sujeto. Ali ja nisam sujetna! Užurbano sam počela da rasklanjam po stanu, drugarica je gledala u mene, i koliko god se dobro poznavala sa svim mojim unutrašnjim i na oko vidljivim vapajima moje duše i mog bića, ovaj joj je definitivno bio i čudan i nepoznat. Tako je i delovala, tako me i gledala.

U meni je borba, kao da namerno potiskujem do tada želje, moje misli. Ovo je borba i više ličnosti za koje znam da postoje u meni, borba mojih misli, mog Ja, mog tela. Ja mislim jedno, telo radi drugo. Haloooo, da li sam ja u drugoj dimenziji, ili sam svedok moje prve borbe izmedju mog ega, ponosa, sujete, zelje, uh prevelike želje da naglasim!

 Već sam obavestila sve prijateljice u nadi da će ovu urbanu legendu neko skratiti i navesti joj kraj. To sve žene rade, da se razumemo. Obično se svaka umeša na svoj način, sad je samo odzvanjalo jedno: „Idi!“ Nisu mi bile od velike pomoći.

On nije bio osoba koja je volela igre, voleo je konkretnost, direktnost, i nikada neće saznati za ovu igru emotivne lude i njenog damskog Ja.

Nekako on i nije bio za mene, ne postoje Savršene osobe, ali on je bio takav. Bila sam srećna, istovremeno kao da sam se stidela te sreće, pa da u šali stalno pričam sa drugaricama, da ponekad preživljavamo zakasneli pubertet. Ovu vrstu puberteta kod sebe sam zapravo uvek opravdavala humorom, valjda je to odlika inteligencije i slobodnih ljudi.
 Kazaljke na satu su išle svojom kružno linijskom putanjom tik-tak, tik-tak je prekidalo monolog između mog ja i drugog ja... Jedno je bilo lažno i nosilo je masku, trudim se da je skinem. Noć je takva da je zasigurno nagoveštavala sudar svetova, zemljotres izgubljenih duša i leto koje je stiglo baš u pravi čas.

Nastaviće se....
 

Autor teksta Ivana Matijević