Пољски сан о АКРОНУ. Други део.

Сањао сам АКРОН. Зашто управо АКРОН? Зато што је он био присутан у сновима свих новинара Пољске који се баве политиком. Неопростиви је грех бити у Великом Новгороду, а не видети АКРОН. Трудим се да не допуштам нешто, што је грех. Једино можда дуван...

Заједно са интернет редакцијом „Гласа Русије“ реализујем пројекат „Русија очима пољског новинара“. Путујем из Варшаве, преко летонског Виљнуса, Великог Новгорода и Њандома у Архангељск, на крајњем северу Русије...

Директор фабрике у Великом Новгороду и потпредседник савета директора холдинга АКРОН Владимир Гавриков посматра ме са симпатијом и великим интересовањем, и добронамерно каже:

- Немојте мислити да баш све новинаре овде тако дочекујемо.

И почиње причу. Пошто сам претходно добио уводну информацију о технологији производње од главног инжењера Дмитрија Бабакина, могао сам да питам о томе, у шта сам се разумео. Основни елементи унутрашње политике АКРОНа су:

- савремено управљање;

- увођење појма производни патриотизам;

- обука и ангажовање нових кадрова;

- екологија.

А заменик директора за производњу Сергеј Уваров каже.

Пре двадесет година наше предузеће се развијало. Уз средства инвеститора и реформе које је предузео, изашли смо на светски ниво у технологији производње и стално се развијамо. Уводимо нове технологије, повећавамо производњу, излазимо на нова тржишта пласмана.

Управљање.У фабрици ради око 6,5 хиљада људи, и то је највећи послодавац у овом крају. 58% радника је са високом спремом. Од тога је 50% стално запослених, а 50% - аутсор, раде у спољним компанијама. Није у питању типичан аутсор: радници фирми аутсора имају право да буду чланови фабричког синдиката, и да потпуно користе његовом социјалном базом. Просечна месечна плата у граду варира око 550 евра. Просечна плата у АКРОНу – 900 евра.

Корпоративни дух.У граду радници имају на располагању модерни спортски центар са базеном. На простору предузећа у једној празној хали организовано је тениско игралиште са великом салом са тренажерима.

Било нам је жао да рушимо објекат. А тако, са мало улагања власника, мало нашег рада – добијен је велики ефекат! –са поносом показује салу Уваров.

Око 1200 људи је у клубу пензионера АКРОНа. Они имају на располагању зграду, коју је предузеће специјално реновирало за њихове потребе. АКРОН покрива трошкове активности клуба.

Фабрици је од значаја да има у граду позитивни имиџ. И она не жали средства за спонзорисање града. Фабрика радо даје средства, али не за све. Зато функцију саветника и шефа градске финансијске комисије обавља... директор фабрике АКРОН Владимир Гавриков.

Кадрови.Борба за кадрове почиње у средњој школи. Ученици, који су заинтересовани у стицању техничког образовања могу да рачунају на стипендије АКРОНа.

Млади сарадници, који су на стажирању након завршетка факултета, добијају од фабрике службене станове по 40 квадрата у фабричкој стамбеној згради (80 станова). Уколико након стажирања постоји узајамна заинтересованост у сталној сарадњи, предузеће помаже у добијању стамбеног кредита. Млади сарадник сам бира банку, износ кредита и рате. Да би учврстио односе са радиком, камату на кредит плаћа ... АКРОН. Два пута недељно у предузећу дежура финансијски саветник, који помаже свима, којима је потребан стручни савет.

Екологија.Људи морају знати, да рад у савременом предузећу није штетан по здравље. И они то знају. Доста необично изгледају овце и козе на испаши на великом зеленом простору у фабричком кругу. Њихово млеко иде у фабрички ресторан друштвене исхране. Предузеће је започело обнављање шуме, која се налази уз фабрички простор. Директор фабрике Гавриков са осмехом додаје.

Сами по себи су овце и козе природан индикатор чистоће. Већ се оријентишем и на пчеле!

Све приче о АКРОНу деловале се као лепе бајке, међутим то су истините приче из живота. Претпоставио сам да ће мало свежине унети разговор са фабричким синдикатом. 70% радника су у једној од 40 синдикалних организација. Највећа, која окупља половину чланства, је организација, на челу које се налази Александар Малушин. Он ми је понудио.

Узми и прочитај. То је наш колективни уговор. Такву књигу добија сваки сарадник.

А шта се ради са парама, који се издвајају на синдикалну делатност, са парама од чланарине, питао сам.

Сва средства усмеравамо на помоћ, на пример финансирамо лечење и боравак на лечилиштима сарадника у пензији. Немају сви пензионери, посебно они који су се пензионисали пре више година, довољне пензије. Али управо они су целог живота радили на изградњи наше фабрике. Зато им и припада одређени део у оквиру нашег „фабричког патриотизма“ – каже Малушин.

Једном у кварталу, начелник фабричких служби подноси извештај о реализацији позиција колективног уговора. Једном годишње извештај подноси дирекција.

Наравно није увек све доста једноставо, обзиром да послодавац и синдикат имају различите интересе. Али успевамо да се споразумемо. Јер кад се размисли, шта треба још пожелети? –поштено каже синдикалиста.

Не разумем се у хемију. Обилазак фабрике, који је потрајао цео дан, био је права фантазија. Наравно да ми се није свидело баш све. Током седам сати само сам једном успео да запалим цигару! Али када би оставио дуван, онда не би имао баш ништа, на шта би се жалио.

Даријуш Цихољ,