Да ли евгеника има будућност?

Замислите свет у којем људи никад не болују. Немају генетских мана и психичких болести. Лепо су грађени, издржљиви и поседују изванредне умне способности... Да ли је то утопија? Не, то је свет који евгеника може да понуди.

Многи можда одмахују главом с неодобравањем, јер је то наука или пре се може рећи, учење о селекцији и начинима борбе против негативних мутација људског генетског фонда које је имало веома лошу репутацију због активне примене у нацистичкоj Немачкој. Због тога се у Другом светском рату евгеника нашла у истом реду с нацистичким злочинима као што су расна хигијена и експерименти нациста над људима.

То се десило због тога што су, премда је евгеника чисто научна дисциплина, нацисти примењивали ненаучни, расистички део теорије и користили су је као основу „за усавршавање и надмоћ“ једне расе над другом. То је многе научнике одбило од евгеничких идеја и успорило је развој евгенике учинивши сам термин не просто непопуларним, већ таквим да изазива одбијање и одвратност чак и код многих научника, а да не говоримо о обичним грађанима.

Али, све тече, све се мења. Да ли је ова наука потребна у наше време? Да ли евгенику у будућности може очекивати поновно рођење? Како је за „Глас Русије“ рекла психолог Ирина Лукјанова,

- Људска природа је таква да стално тежи ка достизању извесног идеала. Шта је евгеника у свом дубоком смислу? То је човекова несвесна жеља да постане беспрекоран, савршен...

У сваком случају, здрав. Није тајна да је последње столеће обележио прави бум у области медицине. И ако раније људи који су патили од многих генетских аномалија и тешких болести или су имали слаб имунитет нису доживљавали године полне зрелости, па нису могли да пренесу своје гене будућим генерацијама, с развојем фармацеутске науке програм природног одабира је почео да заказује. С једне стране, то је нов начин прилагодљивости људске врсте ради опстанка. Интелектуални развој и научни скок у двадесетом веку учинили су једноставно немогуће. Просечна дужина живота је порасла практично 30-40 година. Међутим, уједно је порасло такозвано генетско бреме урођених болести.

Међутим, евгеника се ипак користи у савременој медицини. На пример, приликом прегледа трудница и обављања специјалних превентивних испитивања у погледу постојања генских мутација плода у пренаталној дијагностици. Такође се активно развија генотерапија – нови правац у медицини који подразумева проналажење и лечење наследних болести у геному ебриона. Међутим, засад у многим земљама важи забрана за уношење генетских промена у ћелије заметка. Ако у будућности ова забрана буде укинута могуће је да ћемо доћи до онога што је приказано у филму „Гатака“ Ендрјуа Никола. Ирина Лукјанова истиче:

- Данашња трка за спољашњим атрибутима лепоте и физичког савршенства не дозвољава нам да се зауставимо и да видимо истинску лепоту природе и човека. Наравно, болести никоме не доносе срећу, али да ли то значи да људи с различитим манама и генетским болестима нису достојни живота? То су сви они који се разликују од норме. Али, ко одређује ову норму?И где су њене границе? Човек који не види може бити велики музичар, човек који је нема ноге или руке од рођења – изванредан певач, нем – писац, глув – физичар или математичар... Колико таквих људи који се не уклапају у опште прихваћене норме и здравље можемо да изгубимо ако почнемо да чистимо своје редове? Зато... Да ли евгеника има будућност? Дозволићу себи да ово питање оставим отворено...

И нека свако сам нађе одговор за себе.

Аљона Ракитина,