Најзад брзе пруге у Србији уз помоћ руског кредита

С обзиром да почињу да се конкретизују пројекти на модернизацији србских железница уз помоћ руског кредита у висини од 800 милиона долара, може се рећи да је дошао тренутак да се пошаље у прошлост стереотип да су пруге и возови у Србији безнадежно застарели и достојни подсмеха.

Наиме, средином октобра започињу озбиљни радови на првој етапи ревитализације домаће железничке инфраструктуре у вредности од око 60 милиона евра, а она се тиче модернизације пруге Београд-Панчево. Након тога ће брзина возова достизати 160 киилометара на час, што је до сада у Србији, па и шире на Балкану, била само мисаона именица и недостижни циљ.

Како је речено пре пар дана на потписивању уговора између «Железница Србије» и «Руских државних железница», овај први пројект који се реализује из поменутог кредита, подразумеваће изградњу електрифициране пруге са два колосека од Панчевачког моста у Београду до града Панчева, што значи да ће поред постојећег бити изграђен још један колосек, а такође биће изграђено шест нових станица, као и пет нових мостова на тој траси.

А одмах затим, након модернизације пруге до Панчева, уследиће нове етапе ревитализације србских железница, односно ремонт разних деоница пруга кроз Србију, од којих је свака дугачка више десетина километара. При томе, највреднија појединачна деоница ће бити између Ваљева и Лознице, с обзиром да ће изградња те пруге коштати скоро 300 милиона евра.

Оно што је такође изузетно важно, то је да се пројекти за капиталну обнову и изградњу српске железничке инфраструктуре финансирају из веома повољног кредита који је Руска Федерација одобрила Србији, а његова повољност се огледа у томе што ће камата износити око 4 процента на годишњем нивоу, са роком отплате од 10 година и грејс периодом од четири године, што значи да је толики период мировања отплате кредита. Осим тога, у постојећој тешкој економској ситуацији, од посебног значаја ће бити и упошљавање неколико домаћих предузећа већ на предстојећој модернизацији железничке пруге од Београда до Панчева, што ће подразумевати сигурна радна места за српске стручњаке.

А што се тиче руских градитеља железничке инфраструктуре, они су своје умеће у тој области показали изградњом брзе пруге између Москве, Санкт-Петербурга и других градова, где данас саобраћа супербрзи и луксузни воз под називом «Сапсан», који тренутно на тим релацијама развија брзину од 250, а ускоро на појединим деоницама и целих 330 километара на час.

Иначе, како је речено у «Железницама Србије» приликом потписивања уговора о модернизацији, у овом тренутку на мрежи србских пруга се обично путује брзином од свега 40 километара на час, управо из разлога лоше инфраструктуре, која не дозвољава бржи проток путника и робе на домаћим коридорима.

Међутим, као што и најдуже путовање почиње са првим кораком, тако и дуго очекивани обимни посао ревитализације србских железница ускоро почиње са овом првом фазом, која се односи на пругу Београд-Панчево.

А након завршетка свих предвиђених етапа, када се искористи расположивих 800 милиона долара из руског кредита, можда ни тада српске железнице неће бити упоредиве са развијеним путним мрежама у свету, али свакако да барем више неће бити ни досадашњих ироничних коментара на рачун брзине, удобности и поузданости србских возова.

Ратко Паић,