Украјина рачуна на ЕУ?

Може ли један човек да буде кочница зближавања Украјине са ЕУ? О томе је у интервјуу за агенцију BNS размишљала председник Литваније Даља Грибаускајте у току самита шефова држава Централне Европе.

Он је управо завршен у Братислави. Украјинска тема се овде разматрала заиста гласно, мада је презиме Тимошенко изговорила само литванска председница.

О детаљима тока братиславског састанка словачки публициста Душан Керни:

- Интрига састанка је била двострука. Са једне стране Словачкој је пошло за руком да уради оно што се дешава крајње ретко. Тачније, да споји ради преговора председнке Србије и Косова, који су поред 22 друга шефа држава учествовали у новом самиту Централне Европе. У Братислави је вечним опонентима био остављен простор за слободну комуникацију. И то иако наша земља није признавала и не признаје ни сада самопроглашену републику Косово. Зато се појавио протоколарни проблем око државне симболике. Разрешен је дипломатским путем: стављене су на преговарачки сто само таблице са именима два председника. Али састанак се десио, што је крајње важно.

Друга главна тема и интрига братиславског самита била је наравно везана са учешћем украјинског председника Виктора Јануковича. Њему никако не полази за руком да убеди Брисел да потпише са Украјином споразум о придруживању. У Братислави је постало сасвим очигледно да се све у суштини упире у ситуацију око Јулије Тимошенко и даље њене судбине. Литвански председник Грибуаускајте јасно је формулисала захтеве европљана: Украјина треба да докаже да је правна држава, а ради тога треба да спроведе кардиналне реформе у систему правосуђа, у судском поступку. Виктор Јанукович је уверио да ће обавезно до новембра, тачније до самита Источног партнерства у Виљнусу, када се планира потписивање споразума са ЕУ, ствар бити учињена. Али лично ја веома сумњам у то. Много је мали рок за глобалне промене у демократизацији политичког и правног система дат Украјини. И нехотице се појављује питање: зашто је Кијев постављен у тако незгодан положај? Да ли је у ствари ЕУ спремна да потпише са њим Споразум о придруживању? Литвански председник је уверавала да Украјина може да рачуна на гаранције срећног исхода, да су јој оставили отворена врата у ЕУ. Пољски председник Комаровски је био у својим формулацијама још одређенији. Он сматра да је придруживање Украјине корисно по обе стране, пошто ће то створити заједничко трговинско поље. Комаровски је дао до знања: решавање украјинског питања је мал те не један од главних приоритета ЕУ, што мирише на геополитичку декларацију.

О Русији на самиту у Братислави очигледно није било уопште речи?

- Званично се ништа није говорило, као што се није разматрала ни ситауција у Белорусији или проблем Турске, као вечитог кандидата за ступање у ЕУ. Али руски контекст је наравно био присутан. На пример, када је била изражена подршка изградњи гасовода Набуко Вест, који је конкурент руског пројекта Јужни ток. Или када је уз снажно лобирање председника Румуније одобрена тежња Кишињова за тешком европском интеграцијом. Али мене је искрено говорећи зачудило нешто сасвим друго. Прво што посматрам у раду сличних састанака на врху (а учесник братиславског самита је био чак шеф Европског савета Херман ван Ромпеј) је то што се са трибине чула одређена забринутост. Говорило се о све већој социјалној неједнакости унутар земаља ЕУ, о незапослености међу младима, о новој изгубљеној генерацији, о све већем неповерењу према европским структурама и егоизму појединих држава. Коачно, о опасности по саму идеју европске интеграције. Какав се предлагао излаз? Како сам схватио, то је јачање улоге центра, проширивање овлашћења европске бирократије коју за разлику од националних парламената нико није бирао.

Украјина очигледно рачуна на ЕУ. Али при томе тежи да добије статус посматрача у Евроазијском економском савезу, како не би губила ово тржиште. Седети на две столице мало коме је пошло за руком. Став је крајње климав.

Гајане Ханова,