Православље на естонски начин

Естонска православна црква Московске патријаршије не треба да осећа проблеме око некретнина, сматра премијер Естоније Андрус Ансип.

- Естонска православна црква Московске патријаршије добила је све просторије под најам на 50 година. Држава не може да прода или да поклони ову имовину без дозволе друге православне цркве Естоније. Како би се решио овај проблем, треба наћи споразум између православних цркава земље. Само оне могу да реше ово питање. То није питање за естонску владу.

Између осталог естонски премијер помало прибегава лукавости, изјављујући да од власти по том питању ништа не зависи. Ради се о томе што су управо политичке снаге земље својевремено подржале Естонску апостолску православну цкрву која се налази под јурисдикцијом Константинопољске патријаршије. По закону о реституцији, њој су у власништво дате не само многа религиозна култна здања и некретнине већ и оранице, шуме, које су до 1940. припадале јединственој Естонској православној цркви. Почетком 90-их година, када је бивша прибалтичка република прогласила независност, политичари су хтели да се ограде од совјетске прошлости. У оптицају су била све средства, између осталог и религија. Власти су искрено сматрале да ако удаље вернике од Московске патријаршије преко црквеног раскола, самим тим смањиће утицај Москве. Константинопољски патријарх Вартоломеј који је губио своје васељенске позциије такође је хтео да ојача воју власт на канонској територији РПЦ и добије неколико десетина парохија, хиљаде верника и црквену имовину. Стигавши у прву пастирску посету Естонији, патријарх Кирил је приметио да су времена политичког и духовног неслагања прошла.

- Веома се надамо да ће сви рудиментарни проблеми 90-их година бити разрешени. Естонска православа црква је Црква православних људи који живе у Естонији. То није представник стране државе, тим пре то није агент стране државе, који ради у њену корист. То је локална хришћанска православна заједница која траје стотинама година и има врло богату историју. Надамо се да ће ехо потреса с краја 90-их престати, између осталог на територији Естоније.

Ипак до данас естонска заједница Московске патријаршије пати од одсуства цркава и манастира. 1940. године у власништву тада јединствене естонске православне цркве било је око 5% земљишта републике. Данас Апостолској цркви Константинопољске патријаршије враћена је сва предратна имовина. Верницима који су остали одани Московској патријаршији припало је свега неколико цркава, и оне под најам. Гаранције да ће оне заувек остати Естонској православној цркви Московске патријаршије не постоје. А за сада се не може постићи договор са Апостолском црквом.

Између осталог сценарио по којем се одвијао раскол међу естонским православним црквама подсећа на оно што се дешавало у Украјини 90-их. Наравно, у првом плану су биле политичке амбиције власти које су вешто искористиле Константинопољ. Истина, у Естонији није прошло без аграсивног отимања цркава. У последњој деценији власти су се промениле, али црквене структуре до днаас су остале са нерешеним проблемима.

И још један детаљ: актуална посета патријарха Кирила Естонији приређена је поводом 20-годишњице специјалног црквеног указа о даровању Естонској православној цркви Московске патријаршије права самоуправе. Документ о томе потписан је 1993. године од стране претходног патријарха РПЦ Алексија Другог. Без обзира на прилично топао пријем руског црквеног великодостојника. власти земље врло нерадо покрећу и решавају незгодна питања. Ради се о томе што у септембру ове године у посету републици треба да стигне Константинопољски патријарх Вартоломеј. Његов пријем биће обављен на највишем државном нивоу.

Милена Фаустова,