На 55.фестивалу аматерских позоришта Србије ,који почиње у суботу, 15. јуна у Кули извођењем комедије „Неки то воле вруће“ Питера Стоуна у продукцији „Студиа Бис „из Београда,а у сценској реализацији Зорана Ранкића, до 23. јуна ће своја глумачка умећа представити осам позоришних трупа из Шапца, Старе Пазове, Јаше Томића, Дитмитовграда , Велике Плане , Ковина и Ваљева .
Друге фестивалске вечери кулској публици и жирију ће се представити играчки ансамбл Словачког КУД „ВХВ“ из Старе Пазове корео драмом „Вавилон“, ауторским пројектом позоришта покрета Мирослава Кожика ( сценариста и режисер ) и Мирослава Бакоа ( аутор музике ).
„Импровизације варијација „ ,назив је још једног ауторског пројекта , овог пута Ивана Томашевића ,који на 55. фестивалу изводи Сцена „Маска „ Културног центра из Шапца,док ће АП“Ђорђе Дамјанов Ђекша „ из Јаше Томића играти „Децу у формалину „ Маје Пелевић коју је је за аматерски анасамбл уподобио Богдан Јанковић.
Назив представе која ће прва бити изведена у другом делу Фестивала је „Кучка“ Тодора Димова коју из позоришта „Христо Ботев „ у Димитровграду „доводи“ редитељ Слободан Алексић.
Скоро стални учесник такмичења амтерских позоришних трупа Србије сваког јуна у Кули је Центар за Културу „Масука „ из Велике Плане који овог пута стиже са Мрожековом „Кућом на гранци“ коју је на позорници “подигао редитељ-предузимач “Дејан Цицмиловић.
Најбоља представа на недавно одржанон Сусрету АПДВ у Старој Пазови, „Чуду у Шаргану „ Љубомира Симовића у извођењу Култруног центра из Ковина, у режији Јована Грујића, којој је припало десетак нагарда и признања , међу којима и четири од укупно шест равнправних диплома за најбоља глумачка остварења, награда за најбољу режију и друге, биће изведена претпоследњег дана такмичарског каленедара, док ће фестивал завршти „Кафаница , лудница, судница „ Бране Црнчевића у извођењу Градског позоришта „Абрашевић“ из Ваљева,а у сценској поставци Мирослава Трифуновића.
Жири, који чине редитељ Саша Латиновић,драматург Милош Јаковљевић и глумац Бранилсав Шибул ,одабраће три најбоље педставе и доделити им златну, сребрну и бронзану плакету , а прогласиће и најуспшенија појединчана оставрења.
У част награђених Градско позориште из Требиња ће приказати „Лаки комад „ Небојше Рончевића,у режији Жељка Милошевића.
Први фестивал одржан у позну јесен 1951.у Београду
Први фестивал драмских аматера Србије одржан је у Беогарду у позну јесен, од 20.октобра до 7.новембра 1951. под високим покровитејством партријарха свеколиког србског глумишта ,Добрице Милутиноцића .
Првих седам фестивала нередовно је ораганизовано, у просеку сваке друге године, у различитим местима у Србији :Врњачкој Бањи, Крајеву, Смедерској Паланци , Београду.
Од 1966. Фестивал се сваке године одржава у Кули
Од 1966. године ,кад је одржан осми сусрет аматерских трупа Србије у Кули, у том бачком гарду, који ће касније заслужно бити назван град- театр, одржано је укупно 47 фестивала драмских аматера Србије
На 55 фестивала у званичној конкуренцији изведено укупно 476 представа од којих 98 на језицима националноих мањина
Од прве представе одигране на првом фестивалу 20. октобра 1951.-„Манде „ Марина Држића , коју је извело Аматреско позориште „Бранко Цветковић“ из Београда, па закључно са ваљевскомн „ Кафаницом, лудницом , судницом“ Бране Црнчевића последњом на репертоару овог, 55. фестивала 22. јуна , на досадашњим фестивалима у званичној конкуренцији приказно је укупно 476 представа од којих је 378 играно на спском језику, а 98 на језицима националних мањина које живе у Србији:на албанском 39, словачкиом 27, мађарском 14,русинском 11, турском 3 и на бугарском и румунском по две представе.
Министарство културе Србије лане сасвим обуставило финансирање фестивала , а тако ће бити и ове године
Прошле године је Министартво културе Србије први пут од 1951. г.потпуно престалао да финансира своју најзначајнију манифестацију позоришне самоделатности, па је , лањски, 54. ,као и овај, 55. фестивал због тога оглашен као протестни , јер обе године све финансјки трошкове који нису мали, одржавања фестивала подмирује Општина Кула из свог , иначе танушног и пренапрегнутог буџета.
Јединствен случј у региону да једна сиромашна локална заједница у поптуности финасира неку манифестацију државног ранга
То је јединствени случај у региону, а ветроватно и шире, да једна ,по приходима доста сиромашна, а по привредном и економском развоја још сиромашнија локална самоуправа , у потпуности финансира најзанчајнију манифестацију уметничке самоделатности своје државе.
